УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 17. новембар 2015.

ЛОВ ЛОВИЛИ...

ЛОВ ЛОВИЛИ УЛОВЉЕНИ
Цитат  уместо увода: Ватра и подметнути други папири у којима цветају руже и певају славуји

(….) стално сте говорили све је у најбољем реду, народ је срећан, а није био ни задовољан а камоли срећан а један од задатака власти је да народ учини  срећним, то је оно што мене мучи, па сам секао и ломио, кажњавао и мучио, наравно вашим рукама, завео сам такву дисциплину да нико није смео ни да мрдне, поред мене ти си Мојсило неговао и свој култ, спремао си се за овај дан и ето, он је дошао али зло по тебе, ниси знао да сам ја миљама испред тебе и да си ти и сви твоји пајташи играчке у мојим рукама, Председник заћута и осмотри небо, Дугоухи је стојао иза њега, нека ледена тишина освоји Висораван, ловци су односили одстрељену дивљач у камион, чуло се бректање мотора, појавише се и хеликоптери, неко од генерала рапортира да је све у реду, Поред свих нас који смо радили на одржању твоје власти ипак ми није јасно како си се свих ових година одржао, рече генералмајор Мојсило замишљено, Како, понови Председник, Био сам један једини, само се о мени причало и то оно најбоље, критичаре је гутала ноћ, друго, прешао сам народу у навику и треће, има нешто што не могу да разумем, које је у мени али и у том народу, увек тражи предводника, тако сам ја стао на чело без икаквог дара и заслуга, све што је било добро, сваки закон, други су измислили за мене, ето, тако се одржава власт, тако се постаје вечан, али ипак остаје нешто необјашњиво, како тај народ тако лако баца своју слободу пред моје ноге, кад ми дођу делегације, у појединцима видим љубав према мени али истовремено и жељу да ме убију, да, добро си чуо, та два осећања су помешана, као да кажу: зашто нам седиш на грбачи, и истовремено: шта ћемо без тебе, како да живимо, дакле, њихов проблем је што не живе у себи него изван себе па налазе уточиште у мени, ех, шта ја морам све да издржим, Председник заћута и прутом поче да разгрће жар, али га више није било а печеницу су однели кувари, Добро, зашто ће ти апсолутна власт ако си само човек, упита генерал Мојсило, Зашто си ти хтео да ме уклониш, одговори Председник питањем, Зато да би људима вратио достојанство и слободу, одговори Мојсило, Није ваљда, подсмехну му се Председник, Хтео си да ме уклониш јер ниси могао да поднесеш да целог века будеш други, јер ако има већег проклетства на земљи, онда је то да вечно будеш други, али бићеш, то је моја освета за твоју издају, он се окрете али Дугоухи је био ту, Ако ти имаш сву власт, други су робови, цео народ је у ропству, рече генерал Мојсило, Ту, видиш ниси у праву, ако сам ја на врху не значи да су други потчињени, јер ако су сви потчињени испада да нико није потчињен, Али нису једнаки, сети се, ми смо дошли на власт да их учинимо слободнима и једнакима и у крајњој линији срећнима, очито, твојом халапљивошћу за власт, нисмо учинили ни једно ни друго, а о трећем, слободи, да и не говоримо, рече генерал Мојсило с муком отварајући уста јер је бол од ране сигурно била велика, Ма пусти га, видиш да ужива у нашим мукама, као што је уживао у власти док смо ми за њега радили најпрљавије послове, рече Гвозден Месаревић, То ви не знате, одврати Председник, И пошто не знате шта осећам, немате право ни да судите, Сигурно, рече Гвозден заједљиво, Немој да кажеш да патиш, само то немој, али треба да знаш, има нешто неуништиво: сведоци и брдо записника, онај ко буде хтео, донеће сигуран суд о теби, Ма немој, рече Председник, У то се ти уздаш, али и тамо бићеш оно што си био: зликовац и убица без обзира ко ти наређивао, видно љут, Председник заћута, хартије су учиниле утисак јер су неумољиве, начелник Тајне службе, иако у боловима, био је задовољан што је Председнику задао бар један ударац, Има и за то лека, проговори мајор Дугоухи, Ватра и подметнути други папири у којима цветају руже и певају славуји, О, за то си ти мајстор, одврати Гвозден, Али папири су свуда а добар тумач неће да промаши, Председник је слушао разговор и очито уживао у свађи два љута противника, Сад ми је јасно зашто Капиталац, проговори  генералмајор  Мојсило,  Капитал  је  ту суштина и ти га тајно гомилаш, у свакој општини Капиталац, е, то је стварно много, а оно ац то је наставак, чиста камуфлажа, спремао си се ти Председниче и за те црне дане, јетко рече генерал Мојсило, Па шта, обрецну се Председник, Ми смо материјалисти и атеисти, морамо логички   све   да   предвидимо   па   и   такву могућност коју ти претпостављаш, побуну и пропаст, а капитал то може да заустави.... (....)
         -  Мирољуб Милановић ЛОВ НА ВИСОРАВНИ :роман . – Мало Црниће : Удружење књижевника Србије, Браничевско-стишка књижевна заједница: Библиотека „Србољуб Митић“, 2015. – 166 стр.; 21 цм.. (Едиција Стишки књижевни клуб; књ. 27). 


1.
Овом раду није потребан други увод, можда, до овај гломазни цитат, јер би сваки други био околишење и непотребно