УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 09. јануар 2015.

Литература која застрашује Французе

Од француског Орвела до великодушног уметничког добротвора који ради за циљеве европске екстремне деснице. Ти опречни епитети лепе се у Француској за име једног од најпровокативнијег и најнаграђиванијег књижевника Мишела Уелбека.
Историја се понекад згусне у само један дан, наизглед случајно. Многи Парижани су се ујутру 7. јануара на православни Божић могли видети како уз јутарњу кафу прелиставају сатирични „Шарли ебдо” који излази средом. Са његове насловне странице цинично се смешкао лик Мишела Уелбека, чији се шести роман „Потчињавање” тог истог јутра појавио у књижарама, иако је и пре изласка из штампе изазвао велике полемике.

Мишел Уелбек

Главни уредник „Шарлија” Стефан Шарбоније ће само неки час потом заједно са још деветорицом својих колега лежати непомично у локви крви као жртва бесомучног масакра почињеног наводно у име одбране исламске вере. Око Мишела Уелбека се тог поднева ствара наоружани безбедносни кордон састављен од стотине француских специјалаца и питање је да ли ће овај писац икада више моћи да се креће слободно и да не брине за свој живот.
Насловна карикатура недељника исмејава исламофобију, а аутор је убијени Шарбоније који прави сатиру у вези са новом књигом Мишела Уелбека. Нико више нема времена да тумачи последње поруке „Шарли ебдоа” сада када је добар део његове редакције мртав, а Француска никад више, како тврде многи аналитичари, неће бити оно што је била.
Уелбеково „Потчињавање” освануло је истог дана у неуобичајено високом тиражу од сто педесет хиљада примерака, а Америка је прекјуче најавила да ће у преводу на енглески бити доступна у најскорије време.
У Француској сви знају да је ново дело добитника Гонкурове награде (2010), крајње провокативно. Један од главних јунака је нови председник Француске муслиман Мухамед Бен Абас, лидер фиктивне странке Муслиманске браће, који је на изборима 2022, у другом кругу победио лидерку крајње деснице Марин Лепен, уз подршку социјалиста и Саркозијеве партије десног центра. Мухамеда су за председника подржале све партије, сем крајње деснице, зато што је „проевропљанин”, док је стварни лик Лепенова евроскептик и страхује за очување француског националног идентитета. У „политичкој фантастици”, што је, по речима Уелбека, жанровско одређење његовог „Потчињавања”, председник је фиктивна личност, али сви остали ликови су актуелни стварни француски политичари: Франсоа Оланд, садашњи председник завршава 2022. свој други мандат, ћутећи, Марин Лепен се такмичи са Мухамедом у другом кругу, без подршке француских странака... Сорбона постаје исламски универзитет и из њега се избацују сви професори који не желе да се преобрате у муслимане. Наратор Франсоа на то драговољно пристаје и одмах му се додељују три жене: једна старија за кување, једна петнаестогодишњакиња и трећа средовечна...
Критичари су књигу читали већ у рукопису и мишљења су различита. Кроз уредничко перо Лорана Жофрена левичарски „Либерасион” тврди да је лидерка крајње деснице Марин Лепен од Уелбека добила велики божићни поклон, алудирајући притом на то да популарни аутор подгревањем исламофобије додатно подиже и овако нарасли рејтинг Лепеновој.
„Теорије екстремне деснице враћају се у француску литературу”, оцењује „Либерасион”, који констатује да је столица у париском кафеу „Флора”, где су се традиционално окупљали литерарни кружоци, сада коначно загрејана да у њу седне ко би други до Марин Лепен.
Али, док левица осуђује поруке ове књиге и сматра их опасним по друштво, конзервативни недељник „Поен” види у Уелбеку француског Џорџа Орвела или бар Олдоса Хакслија. Књига је, по„Фигару”, осуда тишине, пасивности и левичарске завере са интелектуалцима. Они се сви праве слепи и глуви пред продором политичког ислама у француску републику.
Уелбек је одбацио примедбе да би његова књига могла да подстакне побуне против исламског становништва не само у Француској, већ и у другим земљама Европе.
„Није ми познато да је иједан роман променио ток историје”, рекао је Уелбек за француску телевизију пре масакра.
Додаје да други жанрови, на пример, есеји, мењају историју и као пример за то наводи „Комунистички манифест”.
„Користим тактику застрашивања”, признао је у недавном интервјуу за „Парис ривју” Уелбек. Али аутор додаје да су муслимани и атеисти фундаментално супротни, а да између муслимана и католика постоји идејна блискост иако то делује парадоксално.
Уелбек је и раније оптуживан да подгрева исламофобију и понижава муслимане. Пре десетак година рекао је да је Куран најглупља књига коју је прочитао, а да су муслимани тромб у крвотоку Европе. Бранио се правом на уметничко изражавање, али је једно време пребегао на Исланд како га не би прогањали у Француској. Вратио се свеж и оран за нове литерарне провокације.
Пре него што је дошло до масакра чак је и актуелни председник Франсоа Оланд рекао како Уелбекову политичку фантастику треба прочитати. Она се свакако не сме цензурисати. Али где се завршава слобода, а почиње говор мржње, о томе ће европска јавност друкчије судити после масакра у Паризу, којим су окончани животи новинара. Многи се заклињу да ће перо и сатира бити убојитија и да је то једини начин да се победе екстремисти. Највише их погађа кад их исмејеш. Али Уелбек није исмејао крајњу десницу већ јој је дао за право, на уметничком нивоу.
----------------------------------
Литература која застрашује Французе
У савременој француској литератури све је више писаца који очекују катаклизму друштва. Један од њих је Ерик Семур који у свом бестселеру „Француско самоубиство” осуђује левицу што се не бори против американизације, глобализације имиграната и ислама. Честе су телевизијске дебате у којима Ерик Семур објашњава како националне вредности у Француској нестају пред налетом феминисткиња и хомосексуалаца. Посебно истиче да се потцењује утицај узастопних таласа муслиманских имиграната.
Они одбијају наше вредности, тврди аутор бестселера.
У свом роману „Догађаји” Жан Ролен описује Француску у фиктивном грађанском рату између муслимана и хришћана док су на линији раздвајања мировни плави шлемови.
објављено: Политика,  09.01.2015.
_________________________
    = Из последњих коментара уз чланак   Како је француски Орвел помогао екстремној десници:
ercov dragacevski | 08/01/2015 23:39
Nije bio bas tolioko lud Zirinovski pre dvadeset godina kada je putujuci kroz Evropu navukao bes evropskih politicara zbog njegovog desnicarskog govora kada je opomeno Francusku i Nemacku zbog velikog broja muslimana u tim drzavama i predocio im velike probleme.Tada je Francuska imala 8 miliona arapa a Nemacka 5 miliona turaka, koliko ih danas imaju !?
Uticaj Amerike nad Evropom sa NATO intervencijama sirom sveta,globalizacijom koja u prevodu znaci modernom kolonizacijom,cistim kapitalizmom,anti-ruskom politikom, nekontolujucom emigracijom, feminizmom i homoseksualizmom je Evropu bacio na kolena i stvorio takav problem od kojeg ce se tesko u skorijoj buducnosti iskobeljati.
Desnica jaca u svakoj EU drzavi, svaka zemlja ima svog Zirinovskog,sve je vise nacionalizma,mrznje i rasizma a jos vise antieuropeizma. Potcinjavanje Misela Ulebeka cemo uskoro gledati na raznim pozorisnim scenama sirom Evrope.
quelle honte | 09/01/2015 03:06
Bila jednom jedna Francuska...zemlja intelektualne svetlosti koja se ugasila.
Nestala je jer njena inteligencija nije znala da resi glupu jednacinu koju je postavio Kuran.
Bob Petrovich | 09/01/2015 07:11
Nazalost, cinjenice su neverovatnije od literarne fikcije. Dovoljno je procitati knjigu Bet Jeor Eurabija da se shvati da koreni onoga sto vidimo danas sezu u vreme Ziskara D'Estena.

Tridesetak godina kasnije Evropa je umrla u Pristini, kao sto rece Zak Ogar a Francuska je bila voljni egzekutor.
u obrazovanju je spas | 09/01/2015 09:39
Knjiga novinara Erika Zemura (Eric Zemmour) je odlicna. Prava je steta sto verovatno nikada nece biti prevedena na srpski. Zemur pise o sunovratu Francuske, ali problemi sa kojima se, po njegovom vidjenju, suocava danasnja Francuska svojstveni su celoj zapadnoj civilizaciji.

Нема коментара: