Француска има два избора како би избегла дубоку дестабилизацију у скорој будућности

Многи аналитичари су означили атентат на сатирични лист „Шарли ебдо” као европски, или макар француски, 11. септембар. Наиме, оба атентата су била под јаким емоцијалним напоном, и један и други су постали светска вест, такође, знамо да после тих напада многе ствари више неће бити као пре. Међутим, разлике између рушења близнакиња и зверског убијања 12 људи у редакцији познатог француског листа су огромне. Огромне јер узроци напада нису исти, а последице ће бити потпуно супротне.

Док је Америка кажњена споља, због своје иностране политике, у добро припремљеном атентату којег су испланирали странци, Француску су напали изнутра француски држављани родом из Париза. Француска, за разлику од САД, има између пет и 15 одсто грађана муслиманске вероисповести (тачан број је непознат јер је свако бројање становника на верској или етничкој бази у Француској забрањено) из друге или треће генерације, махом из Магреба. Они живе у предграђима великих градова где полиција, ватрогасци и други представници „јавног и државног реда” улазе ретко и веома опрезно, због бојазни од напада. Ове четврти где су помешани незапосленост, криминалитет, насиље и религија су плодно тле за развој фундаментализма и тероризма. Атентат у Паризу је више последица оваквог стања ствари него реакција на спољну политику вођену у Ке д’Орсеју. Сећамо се да су први џихадисти у историји Француске били „клан из Рубеа”, француски конвертити који су живели у таквој четврти и који су једног дана 1994. одлучили да ратују у Босни против Срба. По повратку у Француску, организовали су више атентата у име верског рата, иако је Француска у то време снажно подржала муслимане из БиХ. Прошлонедељни напад у Паризу је реприза овог феномена и многи се боје да ће његов интензитет бити неупоредиво већи с обзиром на то да је 1994 године „само” неколико Француза отишло у џихад, а да је њихов број за 2014. већи од 1.000!

Последице напада на Њујорк су биле тренутне, снажне и огромне: рат у Авганистану, рат у Ираку итд. Америка је са још више интензитета наставила агресивну спољну политику којом је на неки начин проузроковала терористички чин на својој територији, преузимајући формулу „зло се злом лечи”. Да ли ће Француска ићи истим стопама? Што се тиче спољне политике сигурно неће, јер као што смо видели ради се о проблему унутрашње политике. Питање је да ли ће Француска наставити да брани свој републикански модел у коме је право на богохуљење једнако првом америчком амандману или ће, супротно томе, клизити према мултикултурном моделу друштва, где је слобода изражавања ограничена ради суживота у миру свих заједница?

Подсећам да Француска не признаје мањине ни заједнице него сматра да је сваки грађанин Француз са истим правима и дужностима без обзира на своје порекло, лична осећања или веровања. Лична карта се назива „карта идентитета” и крајње је политички некоректно рећи да неки француски држављанин, пореклом из неке друге државе, није Француз. Овај концепт држављанства је супротан српском моделу где би се мањине осећале угрожене уколико бисте рекли да су они „Срби”, а не Бошњаци, Мађари, Албанци итд.

Неки би ми одговорили да политички модел државе нема утицаја на тероризам јер терористи неће стати док шарија не буде усвојена. Да, то је тачно. Али, такође, је тачно да ниједна земља не може да буде дестабилизована тероризмом уколико терористи не уживају подршку унутар самог друштва. Ту се намеће питање политичког модела државе. Ако је једна заједница незадовољна, она ће бити више склона томе да подржи екстремисте који се наводно боре за њих. Чињеница је да је муслиманска заједница, за разлику од јеврејске, кинеске, протестантске итд., незадовољна и није интегрисана у Француској. Били смо сведоци у претходних неколико дана сцена радости у неким школама и зонама у предграђу Париза поводом ових стравичних убистава. Ове реакције су биле толико распрострањене да су постале стварно забрињавајуће. Да ли су сви ови људи потенцијални терористи? Вероватно нису. Али се они ипак солидаришу с терористима, а не са жртвама терора. Узимајући те чињенице у обзир, Француска има два избора како би избегла дубоку дестабилизацију у скорој будућности:

Први је да покушава да интегрише муслиманску заједницу с циљем да се они сматрају Французима муслиманске вере, једнаки Французима католичке или јеврејске вере, и да трпе карикирање Мухамеда као што они трпе карикирање Исуса или Мојсија.

Други је да Француска уважи чињеницу да је републикански универзализам мртав и да треба да смисли нови друштвени уговор који би одговарао мултикултуралном друштву данашње Француске, за које су се све власти левице и деснице залагале у претходних 40 година.

Уколико би се Француска одлучила за тај други избор, политичке последице би биле на нивоу Европе, у некој врсти нове (политичке) француске револуције. За разлику од 1789. Француска може да нађе инспирацију у другим земљама, пратећи пример Србије која има већ сличан модел мултикултурализма, са врлинама, али и манама које познајемо.

Директор француске хуманитарне организације „Солидарност за Косово”
Арно Гујон
објављено: u Политици 14.01.2015.

из последњих коментара уз овај чланак



Владо Доб | 14/01/2015 09:36

Ово што нам је Арно испричао лепо стоји на папиру али од тога ништа није заживело одн.ако је и било заживело сада је замрло.
У Француској има улица и квартова где полиција,ватрогасци и др. никада не залазе јер не смеју.На југу Србије има села где полиција не сме да уђе.Приближавамо се УЕ.



da li je bas tako? | 14/01/2015 13:55

Vise gresaka u analizi. Prvo, Francuska je napadnuta spolja jer je to uradjeno po naredbi jednog od sefova Al Kaide, iz Egipta, nebitno je ko je to izvrsio, domaci ili strani. Drugo, iako je povod objavljena karikatura, Francuska se kaznjava za razno-razne vojne izlete po Africi i BI. Trece, nije pitanje integracije arapske populacije ( ne bi trebalo zaboraviti ni crnacku popolaciju islamske veroispovesti) unutar francuskog drustva bitan (velika vecina jeste), nego su bitna pitanja arapskog sveta neresena (pitanje Palestine), te se ti problemi mnogo lakse "uvoze" u Francusku, sto nije slucaj sa drugim pomenutim populacijama. Cini mi da je ovo pomalo naivna interpretacija celokupne problematike, ali je izgleda po "nasem" ukusu!

Palestinsko pitanje | 14/01/2015 14:28

Zasto mnogi tako lako potezu za palestinskim pitanjem kao uzrokom svega oko BI i terorizma?
Je li palestinsko pitanje uzrok problema i na jugu Filipina, Kasmiru, Kavkazu, zapadnoj Kini ....?



Рат цивилизација Производе елите | 14/01/2015 14:38

Сматрам да је "криза" са муслиманима потпуно исфабрикована. Предграђа у која полиција не залази су предграђа незапослених и сиромашних, а они су истина, махом пореклом из бивших колонија или азиланти из 3.света. Ипак, (као емигрант у Фра.) не бих рекла да их ислам повезује (многе од тих етничких група су у антагонистичким односима међусобно), већ се таква слика ствара кроз медије. Уствари, представљање муслимана као уједињене "опасне" заједнице је ОСНОВНИ УСЛОВ да се неко у Француској уоппште појави у медијима или бави политиком, био тзв."леви" или "десни". Што се омаловажавања муслимана тиче, оно се у Фра. може поредити једино са омаловажавањем католика, који су сами имали традицију секуларности после Ватикана 2, и који могу подсмевање да прихвате у том маниру. Са друге стране, Јеврејска заједница, која је већином боље ситуирана, је заштићена од исте критике законом против говора мржње. (Нпр. случај Синеа који је отпуштен из "Шарлија" због карикатуре, или случај комичара Дједонеа).

anabela ana | 14/01/2015 14:48

Prikazivanje Muhamedove karikature je bio samo ocekivani povod, posto su teroristi brzoi organizovano reagovali. Izvesna osetljivost koja postoji kod Muslimana u pogledu prikazivanja slika je samo oslonac koji terorizam zloupotrebljava i kada bi Francuzi prestali d objavljuju ove karikature, nasao bi se drugi povod. Sto se NATO tice, on je za sada faktor zastite zapadnog sveta i odvraca napade mocnih armija, ali teroristi imaju prostor za delovanje. U svetu postoji potreba da se NATO redefinise, ali i potreba da to urade druge velike armije. Svetski mir i posebno bezbednost u Evropi bice u narednim godinama veliki izazov. To ce svakako dati nesto veci znacaj nasoj zemlji u evropskim dimenzijama. Evropa treba da ocuva otvorenost, demokratske tradicije i drustvo blagostanja, a da pri tome ne postane zajednica policijskih drzava koje prate sopstvene gradjane muslimanske veroispovesti. To nije lak zadatak. Neophodno je islamskom svetu ponuditi nesto sto ce unaprediti njihov zivot.



"ДУХОВНЕ ОЧИ" Мил де Бакрус | 14/01/2015 21:46

@ Rat civilizacija proizvode elite
И ја сам живео у Француској (у Паризу) из искуства могу рећи да је аутор потпуно у праву, чак је и ублажио, кад су упитању имигранти из арапских земаља. Разговарао сам са многима од њих и ни једнога нисам срео да у срцу нема апсолутну мржњу према французима. Французи су заиста коректни према свим дошљацима, без обзира одакле долазе и којој вери припадају, ретки су они који изражавају неку нетрпељивост. И могу да кажем да међусобну нетрпељивост, у највећој мери доприноси вера. Утисак је да је врло мали број имиграната из Магреба дошао да, кроз неки рад успе, већина радије ленчари и размишља о неким комбинацијама и лакој заради. Зато и сваки трећи, млађи човек, има неки проблем са законом. Такво понашање је све масовније и то ће изазвати не решиве проблеме. Заиста постоје четврти где полиција мора бити под пуном опремом и са дугим цевима ако, ноћу, жели да уђе.Мухамед (вера) им је само покриће.