Десна рука Јована Крститеља
Вратите
све три светиње
ономе
Којему су дароване,*
његовим
унуцима и праунуцима!
Честицу
Часнога Крста,
чудотворну
икону
Пресвете Богородице Филеримоса
и
десницу
Св. Јована Крститеља!
Вратите
их, ви који сте их запленили
у
име Велике лажи (државне религије,
Самозванца)!
Опомињем
да вратите, одмах,
одмах!
Нека
буде воља твоја и на земљи као на небу
(Мат. 6, 10)
Благо
Јовану Крститељу, јер испуни Јеванђеље
пре Јеванђеља!
Отишавши
у пустињу, он се предао беше потпуно
вољи Божјој, и телом и душом.
И
воља Божја вршила се и на земљи његовог
тела као и на небу његове душе.
Ни
глад. ни звер не повреди му тело у пустињи
кроз многе године,
нити
му душу повреди очајање због самоће,
нити гордост због небесних виђења.
Он
не потражи од људи ни хлеба ни знања.
Све
му Бог даде што му беше од потребе, јер
се беше потпуно предао вољи Божјој.
Ви,
што се крстите Левом руком,
вратите!
Јер
је дошло време да вратите!
Спасавајте
и душу и тело.
Задњи
је час.
Ако
одоцните,
тешко
вама,
од
Бога
и
деснице Јована Крститеља…
20 јануар 2021.
________________________
*
 |
Три
велике светиње: честица Часнога Крста, чудотворна икона Пресвете
Богородице Филеримоса и десница Св. Јована Крститеља су прешле дуг
историјски пут до данас: од Јерусалима, преко Цариграда су стигле у
посјед крсташких витезова Св. Јована Крститеља који су их приликом
крсташких похода заплијенили. У почетку су се налазиле на Родосу, а
затим од средине 16. вијека на Малти. То је разлог што су витезови Св.
Јована прозвани Малтешким. У вријеме Наполеонових ратова генерал
Малтешког реда је предао светиње на чување православном руском цару
Павлу Првом Романову. Свечани пренос светиња са Малте на Царски двор
обављен је 20. октобра 1799.г. по старом календару. Чуване су на двору
Романових у Петрограду одакле су повремено изношене у царски љетњиковац у
Гатчину све до Бољшевичке револуције у Русији 1918, када их је из
Русије изнијела Марија Фјодоровна, мајка Императора Св. Мученика
Николаја Другог у Копенхаген (она је била Данска принцеза). Пред своју
кончину предала их је знаменитом руском Митрополиту Антонију Храповицком
који је светиње преко Берлина донио у Београд.
 |
Тада
су предате на дар Краљу Александру Карађорђевићу у знак благодарности
руског народа и Руске цркве за пријем великог броја избјеглица из
Русије. Светиње су чуване у краљевском двору на Дедињу до 1941, када их
је Краљ Петар Други са Патријархом Гаврилом Дожићем, оставио Управи
Манастира Острога на чување. Из Острога светиње су заплијењене од
Републичких власти Црне Горе 1952. и пренијете у државни трезор. Рука
Св. Јована Крститеља и дио Часног Крста Христовог су из трезора предате
тадашњем Митрополиту Данилу Дајковићу у Цетињски манастир, а икона
Пресвете Богородице Филеримоса 1978. је предата Државном музеју на
Цетињу гдје се и данас налази. Рука Св. Јована и дио Часног Крста су у
почетку биле похрањене у ризници Цетињског манастира, а од 1993.
изнијете су на јавно поклоњење вјерницима у кивоту са моштима Св. Петра
Цетињског а касније у параклис (капелу) посвећену Св. Јовану Крститељу,
такође у самом Манастиру. >>>> Св. Јован Крститељ
