LISABON - Lisabonska knjižara Bertrand radi od 1732. godine. Preživela
je potrese, revolucije, a i najnoviju ekonomsku krizu. U osiromašenoj
Portugaliji, vlasnici se ipak nadaju profitu.
Najstarija knjižara na svetu koja posluje bez prekida nalazi
se u mondenskoj lisabonskoj četvrti Šiado. Za samo nekoliko minuta hoda,
odatle se stiže do nacionalne opere i poznatog kafića "A Brazilijera",
ispred čijih vrata stoji bronzana statua najvećeg modernog pesnika
Portugala, Fernanda Pesoe.
"Knjižara je oduvek bila mesto gde se sastaju lisabonski intelektualci i književnici", rekla je Dojče veleu
Katarina de Novais, direktorka prodaje izdavačke kuće i trgovačkog lanca
Bertrand.
Ova moderna kompanija nastala je iz istoimene prodavnice knjiga. Novais stoji ispred nedavno restauriranih drvenih polica na ulazu u knjižaru staru 282 godine, koji se poput duge cevi
proteže duboko u stare zidine kuće koja takođe potiče iz 18. veka.
Renoviranje će biti završeno tek 2015. godine. Planira se i otvaranje novog kafića i
prostorija za održavanje raznih manifestacija. "U Šiadu se oduvek
žustro raspravljalo i razmenjivale su se mnoge ideje", kaže Novais.
"Naša knjižara bi trebalo da tome ponovo da svoj doprinos, i to uskoro."
Obnova je predstavljala ozbiljnu investiciju za preduzeće Bertrand. Ta
grupacija, koja se sada sastoji od 53 knjižare, osam izdavačkih kuća i
jednog književnog kluba, do 2010. je pripadala nemačkom Bertelsmanu, sve
dok ova kompanija nije odlučila da ih proda najvećem portugalskom
izdavaču "Porta Editora".
Trgovina knjigama u Portugaliji teško je pogođena krizom. Od 2004. godine zatvorena je skoro jedna petina svih knjižara. Prihodi od prodaje knjiga su prošle godine nastavili da
opadaju, i to za 4,6 posto.
Zbog teških mera štednje, koje je Portugalija morala da primeni od početka državne krize 2011. godine,
najviše je nastradao srednji sloj.
"Jednostavno, knjige Portugalcima trenutno nisu potrebne", kaže Žoao Alvim, predsednik Saveza
portugalskih izdavača i knjižara (APEL). To je i glavni problem domaćeg
tržišta. "Za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja, digitalno
tržište kod nas još ne igra veliku ulogu."
Doduše, internet-prodaja pomaže da portugalske knjige dospeju u inostranstvo.
Katarina de Novais procenjuje da nekih 12 odsto mušterija koji kupuju
preko Bertrandove digitalne platforme ne stanuje u Portugaliji.
Većina portugalskih knjiga koje izdavači prodaju u inostranstvu odlazi u
Afriku, a od toga skoro polovina u Angolu, zemlju čija privreda raste i u
koju se odselilo desetine hiljada Portugalaca, u potrazi za poslom.
Istovremeno, portugalski izdavači gotovo i da ne koriste tržište od preko od 230
miliiona ljudi kojima je portugalski maternji jezik. Naime, Portugalija
se sa svojim bivšim kolonijama još uvek nije dogovorila o jedinstvenom
književnom jeziku, koji bi mogao da se zajednički koristi u Evropi,
Africi i Južnoj Americi.
Zbog toga se čak i romani portugalskih pisaca prvo "adaptiraju" na brazilsku verziju jezika, i tek onda puštaju
na tržište te južnoameričke zemlje od 200 miliona stanovnika.
Predsednik APEL-a, Žoao Alvim ostaje skeptičan: "Naše probleme sigurno nećemo rešiti izvozom."
Ipak, ima i nekih dobrih vesti što se tiče ekonomije same Portugalije. Ova
zemlja je u poslednjih pet godina uspela da poboljša svoju izvoznu kvotu
s 28 na 41 odsto. Pored toga, porasla je i privatna potrošnja - u
trećem kvartalu 2014. taj rast je iznosio 2,7 posto.
Katarina de Novais se zbog toga nada da će Portugalci ponovno početi da kupuju
knjige: "Mislim da smo pregurali ono najgore", kaže ona.
Ipak, stara knjižara u Šiadu ima i druge razloge za nadu. Naime, Lisabon
postaje sve omiljenija turistička destinacija. U prvih deset meseci
2014. godine, broj noćenja u prestonici je porastao za skoro 15 odsto u
odnosu na isti period prošle godine, a veliki broj posetilaca odlazi baš
do najstarije knjižare na svetu.
Ispred jednog od drvenih regala stoji moderno odeven stariji gospodin: Sunil iz Šri Lanke. Ovo mu je
prva poseta Lisabonu. Knjižaru su njegova kćerka i unuka pronašle na
internetu.
Sunil razgleda dela portugalskih autora - među njima i dela dobitnika Nobelove nagrade Žozea Saramaga i pesnika Fernanda Pesoe koja su prevedena na engleski. "Izbor literature na engleskom bi mogao
biti malo bogatiji", kaže on, "ali mi ćemo sigurno nešto poneti kući kao
suvenir."
Lisabonska knjižara Bertrand - najstarija knjižara na svetu | Kultura | Novosti.rs
je potrese, revolucije, a i najnoviju ekonomsku krizu. U osiromašenoj
Portugaliji, vlasnici se ipak nadaju profitu.
Najstarija knjižara na svetu koja posluje bez prekida nalazi
se u mondenskoj lisabonskoj četvrti Šiado. Za samo nekoliko minuta hoda,
odatle se stiže do nacionalne opere i poznatog kafića "A Brazilijera",
ispred čijih vrata stoji bronzana statua najvećeg modernog pesnika
Portugala, Fernanda Pesoe.
"Knjižara je oduvek bila mesto gde se sastaju lisabonski intelektualci i književnici", rekla je Dojče veleu
Katarina de Novais, direktorka prodaje izdavačke kuće i trgovačkog lanca
Bertrand.
Ova moderna kompanija nastala je iz istoimene prodavnice knjiga. Novais stoji ispred nedavno restauriranih drvenih polica na ulazu u knjižaru staru 282 godine, koji se poput duge cevi
proteže duboko u stare zidine kuće koja takođe potiče iz 18. veka.
Renoviranje će biti završeno tek 2015. godine. Planira se i otvaranje novog kafića i
prostorija za održavanje raznih manifestacija. "U Šiadu se oduvek
žustro raspravljalo i razmenjivale su se mnoge ideje", kaže Novais.
"Naša knjižara bi trebalo da tome ponovo da svoj doprinos, i to uskoro."
Obnova je predstavljala ozbiljnu investiciju za preduzeće Bertrand. Ta
grupacija, koja se sada sastoji od 53 knjižare, osam izdavačkih kuća i
jednog književnog kluba, do 2010. je pripadala nemačkom Bertelsmanu, sve
dok ova kompanija nije odlučila da ih proda najvećem portugalskom
izdavaču "Porta Editora".
Trgovina knjigama u Portugaliji teško je pogođena krizom. Od 2004. godine zatvorena je skoro jedna petina svih knjižara. Prihodi od prodaje knjiga su prošle godine nastavili da
opadaju, i to za 4,6 posto.
Zbog teških mera štednje, koje je Portugalija morala da primeni od početka državne krize 2011. godine,
najviše je nastradao srednji sloj.
"Jednostavno, knjige Portugalcima trenutno nisu potrebne", kaže Žoao Alvim, predsednik Saveza
portugalskih izdavača i knjižara (APEL). To je i glavni problem domaćeg
tržišta. "Za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja, digitalno
tržište kod nas još ne igra veliku ulogu."
Doduše, internet-prodaja pomaže da portugalske knjige dospeju u inostranstvo.
Katarina de Novais procenjuje da nekih 12 odsto mušterija koji kupuju
preko Bertrandove digitalne platforme ne stanuje u Portugaliji.
Većina portugalskih knjiga koje izdavači prodaju u inostranstvu odlazi u
Afriku, a od toga skoro polovina u Angolu, zemlju čija privreda raste i u
koju se odselilo desetine hiljada Portugalaca, u potrazi za poslom.
Istovremeno, portugalski izdavači gotovo i da ne koriste tržište od preko od 230
miliiona ljudi kojima je portugalski maternji jezik. Naime, Portugalija
se sa svojim bivšim kolonijama još uvek nije dogovorila o jedinstvenom
književnom jeziku, koji bi mogao da se zajednički koristi u Evropi,
Africi i Južnoj Americi.
Zbog toga se čak i romani portugalskih pisaca prvo "adaptiraju" na brazilsku verziju jezika, i tek onda puštaju
na tržište te južnoameričke zemlje od 200 miliona stanovnika.
Predsednik APEL-a, Žoao Alvim ostaje skeptičan: "Naše probleme sigurno nećemo rešiti izvozom."
Ipak, ima i nekih dobrih vesti što se tiče ekonomije same Portugalije. Ova
zemlja je u poslednjih pet godina uspela da poboljša svoju izvoznu kvotu
s 28 na 41 odsto. Pored toga, porasla je i privatna potrošnja - u
trećem kvartalu 2014. taj rast je iznosio 2,7 posto.
Katarina de Novais se zbog toga nada da će Portugalci ponovno početi da kupuju
knjige: "Mislim da smo pregurali ono najgore", kaže ona.
Ipak, stara knjižara u Šiadu ima i druge razloge za nadu. Naime, Lisabon
postaje sve omiljenija turistička destinacija. U prvih deset meseci
2014. godine, broj noćenja u prestonici je porastao za skoro 15 odsto u
odnosu na isti period prošle godine, a veliki broj posetilaca odlazi baš
do najstarije knjižare na svetu.
Ispred jednog od drvenih regala stoji moderno odeven stariji gospodin: Sunil iz Šri Lanke. Ovo mu je
prva poseta Lisabonu. Knjižaru su njegova kćerka i unuka pronašle na
internetu.
Sunil razgleda dela portugalskih autora - među njima i dela dobitnika Nobelove nagrade Žozea Saramaga i pesnika Fernanda Pesoe koja su prevedena na engleski. "Izbor literature na engleskom bi mogao
biti malo bogatiji", kaže on, "ali mi ćemo sigurno nešto poneti kući kao
suvenir."
Lisabonska knjižara Bertrand - najstarija knjižara na svetu | Kultura | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар