Rusalj. Ili o jednom previdu (061)

Još jedna primedba.

Možda je delove knjige Na vetru, na čistini, na visini trebalo ovde publikovati, donekle, onim redom, kako su štampani u štampanom izdanju? Jer čini mi se da su neke stvar preskočene, kao na primer, ovaj detalj o Lukićevoj skoro sasvim nepoznatoj, a izvrsnoj poemi Rusalj.

"...Knjiga RUSALJ se završava izvanrednom prozno - poetskom epiloškom partijom, kakve mogu ispevati samo veliki pesnici evropski i svetski:
"... Zlatan je pokrov pokrio lice Kuće svetih ratova.
- Odmakni ga, Gospode, taj zlatni pokrov praha preko svega, da duša Rusalje, Istini odana, ugledam njezin sjaj!
Ne ljubav, ne strast, kao da joj govoraše lakoća sa kojom je savladavala beskrajni prostor.
Ne nebo : sve dok ljudi ne oderu nebo kao kožu sa životinje, sve dok lažnog boga za njim ne otkriju, sve dotle neće biti kraja zlu i nevolji!...
Već - duh. Duh može da se odrekne onoga što je pred njim, da se odrekne onoga što je za njim, da se odrekne onoga što je između, kad hrli na drugu obalu postojanja. Ako je duh potpuno slobodan, duša više neće upasti u rođenje i zarobljenost.
Onaj ko se približava potpunosti duha, ko ne dršće, u koga više nema žeđi i nema greha, on je slomio sve bodlje i nesavršenstvo života prolaznog..." itd.
U ovim okvirnim tekstovima visoke poetske vrednosti, tekstovima prološkim i epiloškim, što stoje na početku i na kraju , nalazi se tajna ove izvanredne najnovije Lukićeve knjige RUSALJ.
Knjiga je posvećena koliko fenomenu dubočkih kraljica i kraljeva, toliko i Duhovima, Duhu ( "Duh posta ono što je zacrtano i ono što nema crte; on posta ono što ima oblik i ono što je bezoblično; i posta znanje i posta neznanje, i posta istina i posta laž.
Da: Gospod posta svekolika istina, on posta sve što postoji, vidljivo i nevidljivo").

Lukićeva knjiga govori glasovima nadsvesti; ona je iskopala mnoge arterijske bunare u biću čovekovom i otvorila je izvore koje su vekovi zakopali.
Nastala je kada je naišla kriza i tragedija, usred jednog od najapsurdnijih ratova na jugoistoku Evrope na kraju XX veka, kada se sve uzburkalo na Balkanu, i iz najdubljih dubina mita i obreda izašlo je na površinu i oživelo nešto za što se mislilo da je mrtvo. Pesnik Lukić nije sačekao kišu misli da ne bi gazio po blatu : zagazio je u jedan nerazjašnjen fenomen, i stigao do prave i velike žetve misli - pesimizma. Pokazao je, na suženom prostoru (RUSALJ je jedna od njegovih obimom najsažetija pesnička knjiga), da je ovo gde smo mi - krov svega onoga čega mi nismo svesni i što nam je neznano. Uronio je u izumrlo carstvo što leži sahranjeno ispod nove istorije, ogromno i prostrano, beskrajno ogromnije od sadanjeg carstva svesti i pameti. Izmamio je krike iskonske svesti koja je potonula u podsvest...
Dotakao je temu sudbine, mira, religije, ratova, tragizma postojanja i smrti, zemaljsko i nebesko, ovostrano i onostrano; sve se to u njegovoj knjizi ukrstilo i dalo plodna sazvučja i podsticaje, po čemu ova knjiga u celini podseća na neke delove Betovenove DEVETE SIMFONIJE ; ciljevi ove knjige su Duh i Bog, pre svega, iz kojih proizilazi ono što je čoveanstvu preče od hleba nasušnog: mir, veliki i istinski, mir iznad zadovoljstva i bola, demonije i anđeostva.
Ova knjiga unosi svetlost u maglu, mrak i zaglušje; ona vapi protiv vetrova koji na sve četiri strane sveta "raznose i uništavaju vrednosti. Čovečanstvo, kao konjima o repove, čereči se amerikanizmom, boljševizmom, fašizmom, evropeizmom" (B. Lazarević).
Lukićeva knjiga, naprotiv, ne vodi putem sve na niže i sve više u zemlju: njen put je od zemlje prema nebesima, koja su ko zna od kada na lomači i od kojih je ostao samo pepeo. U suštini, ova knjiga vodi prema tajni i ravnoteži, lepoj ravnoteži Duha. Kao da ju je pisao mesečar, obasjana je mesečinom : ceo svet je u njoj jedna laboratorija u kojoj se ispituje, određuje, podređuje, odvaja, kalemi, pokušava i obasjava mesečinom. Ona je iskovana u kovnici duše i duha...
Naravno, proteći će dosta voda i Senom i Dunavom, i Savom i Lukićevim rodnim Pekom, dok se shvati istina ove njegove knjige. ..."

To su izvrsne, tačne ocene, a vi ih niste uvrstili u višebroj. Pretpostavljam da je promaklo... To je napisano pre desetak godina, a kao da nije napisano! Šteta...