Veoma poštovani uredniče,
Ne čini li vam se da ste u višebroju časopisa koji priređujete (posvećenom delu M. Lukića), barem do ovog trenutka, dali previše prostora jednoj knjzi o stvaralaštvu M. Lukića, koja je u svoje vreme bila sasvim prećutana? Ne čini li vam se da je tu knjigu pregazilo i - vreme i stvaralaštvo M. Lukića? Jer knjiga Na vetru, na čistini, na visini, de facto, bavi se jednim delom stvaralaštva M. Lukića, doduše, bavi se i nepravdom - prećutkivanjem pisca. Međutim, ne čini li vam se, da je prećutkivanje jednog takvog pisca, kao što je M. Lukić, danas, dobar vic?
Izdajući dva originalna i nezavisna književna časopisa (Identitet, Posebna porodična zavetina) M. Lukić je polako i uspešno krenuo u razbijanje - monopola, nepravdi, prećutkivanja, ignorancija svih vrsta. Nemoguće je danas prećutkivati nekoga ko ima i književni autoritet i opus iza sebe.
Pre dve godine, priređena je knjiga Tapija o izvorima (Akademija alhemije, Beograd, 2006, 76 str), kao prva u kolekciji Prećutkivani pisci. Skrivene vrednosti srpske književnosti i kulture, koja sadrži najiscrpniju Bibliografiju M. Lukića, izvode iz kritika i Životopis pisca. Ova knjiga je pisana vrlo dokumentovano i što je najvažnije ona je dostupna preko Mreže (može se preuzeti na internet adresi www.zavetine.com/ darovi i uzdarja. U toj knjizi, pored ostaloga, objavljeno je mnoštvo tekstova i fotografija, kojima bi bilo pravo mesto, i u višebroju koji objavljujete. Recimo, trebalo bi objaviti fotografiju S. Ig. Mitrovića, koji je praktično, među prvima skrenuo pažnju srpske kulturne javnosti na odlične romane M. Lukića (Liturgija, Ujkin dom), kao i na poeziju Lukića. (Pored ostalog i zato što S. Ig. M. nije više među živima i što nema potomaka.)
Mislim da je vrlo podsticajan i pogovor priređivača ovog izdanja, evo, uverite se i sami.
Isto tako, čini mi se, da je prilika da se u višebroju koji upravo publikujete, objave i ocene i ostalih sudionika u književnoj procenjivanju dela M. Lukića, jer vrlo često su ta promišljanja objavljivana u knjigama koje su imale simbolične tiraže, ili pak u štampi koja nije imala velike tiraže. Verujem da je došao trenutak i da se progovori i o Sabranim delima M. Lukića (Večiti čudesni korenovi) , da se jednostavno uđe u tu književnu riznicu ili rudnik. I da se odvoji ruda (ako već nije odvojena) od najplemenitijih metala... Mislim da višebroj Umetnosti mahagonija nudi mnoge mogućnosti, i da ih treba iskoristiti...
Primite srdačan pozdrav.
Нема коментара:
Постави коментар