Odgovor (060)

Tačno je da više od pedesetak postova zauzimaju odlomci tekstova iz knjige Na vetru, na čistini, na visini, G-dine Ridan, ali to je i zato što je to bila prva književna monografija o stvaralaštvu M. Lukića. I zato, što je ta knjiga doživela dvostruku nepravdu (objavljena je u tiražu koji nije bio veći od akademskog, i nisu je ocenjivali ni prijatelji ni neprijatelji. Oni na žalost u literaturi, kao i u životu, postoje.) Tačno je da polovinu ovog višebroja Umetnosti mahagonija, koji je zamišljen kao zbir od stotinak postova posvećenih delu jednog pisca, koji je sticajem raznoraznih okolnosti, ostao u sferi prećutkivanih pisaca, skrivenih vrednosti srpske književnosti i kulture, čine tekstovi 3 pisca koji su se u svoje vreme udružili, da bi razotkrili jednu od stvari koje je trebalo razotkriti.Tapiju o izvorima nismo ovde koristili, jer je dostupna na Mreži, ali na Mreži je dostupno još nekoliko knjiga o stvaralaštvu M. Lukića. (Biće reči i o tome, ali sve u svoje vreme.)

Ipak, nadam se da ćemo se složiti, sa Mitrovićem, A. Lukićem i B. Cerovićem ( autorima prve književne monografije o M. Lukiću) da se "Miroslav Lukić, pokazao (...) i dokazao, kao jedan od najagilnijih i najtemeljnijih boraca protiv lažne kritike, protiv svih majstora književnih neistina u srpskoj književnosti XX veka." Pisci spomenute monografije najmanje su prostora posvetili baš tom rasvetljavanju delatnosti M. Lukića, kao urenika nekoliko književnih časopisa i kao kritičara.

Ovih dana na Mreži će biti publikovana digitalna verzija spomenute prve književne monografije o delu M. Lukića (Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović : NA VETRU, NA ČISTINI, NA VISINI, Edition Sectio Caesarea, Paris, Mobarov institut, Beograd, 2000. - moći će da se preuzme u celini, kao besplatni digitalac). Tu knjigu će moći da imaju u dvojoj digitalnoj biblioteci svi zainteresovani. Tako da će veliki broj posetilaca ovog Bloga moći da vidi, uporedi, sravni, šta je ovde preneto, i uneto u ovaj tematski višebroj.

Jedan od retkih i prvih ocenjivača ove knjige pitao se: "Verovatno jer tačno da nam pisac ostaje zauvek nepoznat i da u njemu, uvek, ima nešto nedosežno što nam izmiče.
Razrešavaju li tvorci ove knjige sudbinu književnog sutra, ili apsurdnog književnog danas?
Imaju li ovi autori duha; razlikuju li ono što je istinito od onoga što je lažno?
Da li su istinotražioci, ili sumnjivi apologeti? Dolaze li iz duboke anonimnosti, kao i predmet njihovog zanimanja sa rubova i periferija jedne male i nedovoljno poznate nacionalne književnosti?..."

Svako će moći sebi da odgovori na ova pitanja, ako pročita knjigu Na vetru, na čistini, na visini. Sigurno je da su pisci te monografije dobro razlikovali istinito od onoga što je lažno; da su uočili i tačno ocenili ponešto što je u vezi sa sknjiževnim slučajem M. Lukića, ali isto tako promaklo im je i mnogo toga.

Pisci spomenute monografije behu svesni svoga čina, svesni da su pioniri jednog posla, koji će biti nastavljen. Oni nisu pisali književnu presudu, konačnu ocenu, što potvrđuju i sledeće reči, da prva književna monografija nije : "...konačna ocena pisca Miroslava Lukića; ona ni u jednom trenu i nije imala ni skrivenu takvu nameru; ona je nedovršeno delo o jednom piscu u usponu; i eventualnom čitaocu Miroslav Lukić, već sledećeg trena, izmiče, već kada bude čitalac došao do tačke na kraju ove rečenice, postajući svet, ponovno postajući ono što jeste, što je oduvek bio. Miroslav Lukić je čitav jedan svet, to jest jedan metafizika i jedan duhovni stav. Ako ga već treba upoređivati, nalik je na razgranati usamljeni brest na bregu. To je pesnik slobode u najširem smislu reči, u punom smislu te reči, onaj koji zna i svedoči svojim delom da ona može postojati samo sa pouzdanjem u večnost...
Autori knjige NA VETRU, NA VISINI, NA ČISTINI odabrali su kao predmet svoga interesovanja jednog izvrsnog pisca, izabranika sudbine, koji je na način jednog apsurdnog čoveka prozreo i nazreo jedan vatreni i ledeni svet, proziran i ograničen, gde ništa nije moguće i gde je sve moguće, gde je sve unapred dato, i gde je samoubistvo tako često, jer je život u takvom svetu muka. Mnogi su u takvom jednom svetu ipak odlučili da prime život takav kakav je, da iz njega crpu svoje snage, svoje odbijanje nade i tvrdoglavi dokaz jednog života bez utehe. Mnogi su u takvom svetu ravnodušni prema budućnosti i predali su se poroku da iscrpu sve što postoji. Zapad ima toliko zabluda o Istoku, pa i o vrsnim piscima pravoslavnoga istoka, u koje spada i Miroslav Lukić. G. Mitrović mi je pokazao jedno zvanično pismo urednika proze Edicije Galimar, kojim odbijaju da štampaju roman Miroslava Lukića TRGOVCI SVETLOŠĆU, zato što je izvrsno napisan! Zapad ima, ne kao Grci, svoj svet dokolice, već aršine koje su samo lice apsurda, ravnom revoltu i tami u kojoj se koprcaju pisci bivših istočnih narodnih demokratija, pa i Lukić. I u zemlji u kojoj ovaj pisac živi, i u Parizu, na Zapadu, dakle, guraju ga da prihvati da njegova sloboda ima smisla samo u odnosu prema njegovoj ograničenoj sudbini.
I Zapad i Istok, kakvi su danas, kakvi će biti i sutra, više nude apsurd i apsurdne situacije, nego nadu i pomisao na radost. Istina nije potrebna ni jednima ni drugima, pa ni izdavačima. Piscu koji je svestan toga, i svestan svoje vrednosti, preostaje da oseća svoj život, svoj revolt, svoju slobodu, i to što je više moguće - to znači pisati, i to pisati što je više moguće. Takvog su nam pisca prestavili autori knjige NA VETRU, NA VISINI, NA ČISTINI..."

To je visoka pohvala za tu prvu monografiju o Lukiću (koja nije bez mana, kao i sva pionirska dela). Bilo bi, zar ne, pomalo površno i neozbiljno praviti tematski broj o Miroslavu Lukiću kao piscu (uz to i osnivaču č. "Umetnosti mahagonija"), i ignorisati prvo i pionirsko delo o njegovom radu?

Slažem se da bi trebalo ovde objavljivati i priloge i drugih autora, naravno. Pa čak i one koji možda i nisu afirmativni po Lukića. Mi smo pozvali na saradnju sve zainteresovane. Objavljićemo svaki potpisan rad koji je argumentovano pisan. Ostavili smo i mogućnost komentara, čak i anonimnih, mada bismo voleli više da mišljenja i komentari budu potpisani punim imenom i prezimenom...