Umetnost mahagonija - iz više uglova (009)

....Tokom više od tridesetak godina, Miroslav Lukić je ispunjavao prostor svojih knjiga - da se poslužimo Borhesovim rečima "slikama pokrajina, kraljevina, planina, zaliva, brodova, ostrva, riba, soba, alata, zvezda, konja i ljudi". Stvorio je u pedesetoj, u punoj stvaralačkoj zrelosti, izvestan trajni lavirint linija, koji ne iscrtava samo sliku njegovog sopstvenog lika, već galeriju likova "umetnosti mahagonija", izazovni opus, ne samo na balkanskim vetrometinama već i u evropsko - svetskim okvirima i srazmerama , podsticajan za istraživanje o d n o s a mita i metafore...
Ovaj pisac je najizrazitiji predstavnik NOVE MITOLOGIJE, koja je isto što i njegova poezija, kako bi rekao Šlegel, "na jedan drugačiji način", "lepši", "veći" - slobodniji, duhovniji.
Ovde je Opus UMETNOST MAHAGONIJA M. Lukića - glavnina opusa - sagledana iz više uglova.
Ne iz svih; jer je to u ovom trenutku nemoguće i predstavlja zadatak bliske budućnosti.
Bačena je kritička svetlost na pesnika, romansijera, esejistu, antologičara, urednika ; na jedno "posvećeno drvo" srpske književnosti, usamljeno i gorostasno...

Lukićev Opus - 25 knjiga UMETNOSTI MAHAGONIJA stvoren je na visini, na vetru, na čistini....

Dogodilo se gotovo u potaji jedno od najlepših čuda u srpskoj književnosti na izmaku poslednjeg milenijuma : pre povratka Bogu, prethodio je pesnikov "povratak samome sebi, svemu - / APSOLUTNOM, poeziji - askezi / samopregora i herojstva..."
Niko pre Miroslava Lukića nije razarao tolike zablude i privide, licemerje, podlosti epohe i javne bolesti, stojeći na večnom braniku POSLEDNJE ODBRANE, sebe negujući i goreći na sopstvenoj vatri, sudelujući u kultu askeze - kako sam veli u jednoj od izvrsnih pesama ("Umesto Pogovora") - pretvarajući se u Dionisa da bi bio raščerečen, da bi budan stupio preko praga smrti kako bi se počistio i dobio svoje večno obličje... Ovo je prvi srpski pisac i pesnik, kome niko nije pomogao od savremenika, od starijih pesnika; Lukić nije posećivao književne salone epohe Hokus - pokusa; nikome nema razloga da bude zahvalan za svoj podvig, osim samome sebi, Bogu i poželjnom stvaralačkom razvoju...

Samo je mali deo sprske književne kritike bio spreman da Lukiću prizna izuzetnost, i posle pojave knjige Zemlja nedođija. Knjiga je ocenjena kao izuzetna ( " Svaki čovek u Homolju i Zviždu ima dva ključa : jednim otvara svoje, drugim tuđe brave : brave zla i brave dobra. Jer svako može biti zatvoren u zlo ako mu zidari zazidaju senku. Miroslav Lukić ima i treći ključ : nebeski. . . Zapravo, Miroslav Lukić kao da je hteo da poeziju vrati njoj samoj, odnosno da je zaštiti od jednoznačnosti. Znam da biti prvi ne znači biti uvek i najbolji. Ali u zavičajnoj poeziji, valja priznati, Lukić je i prvi i najbolji. Raspustio je njene neoromantičarske kanone a uveo mitsku dimenziju", v. u knj. Siniše Ristića : ČETVRTA DIMENZIJA PESME, Apostrof, Beograd, 1997, str. 43 - 44).

Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića

Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm.

str. 19, 22