УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 23. април 2008.

Jedno sećanje: Senke budućnosti (052)

( Konferencija za štampu povodom objavljivanja Dela Miroslava Lukića Umetnost mahagonija i najnovijih brojeva časopisa Zavetina)
...“Devetog oktobra 2002. godine tačno u 12. nula pet časova počela je konferencija za štampu povodom izlaska novih brojeva časopisa Zavetine Plus ultra 1- 4/2000 i Umetnost mahagonija 3 – 6 – 2002 i izlaska Dela Miroslava Lukića Opus umetnosti mahagonija”.
Ova konferencija za štampu je prikazana detaljno u č. ( Trećoj Srbiji). Ja kao učesnik ove konferencije za štampu (Gost književne tribine) izneću izvestan svoj doživlja Konferencije za štampu...U dekoru tajanstvene okovanosti knjigama u školskoj biblioteci odvijala se predstava Konferencije za štampu. Malo je bilo zvanično pozvanih…. Dominirale su knjige Miroslava Lukića, časopisi, izdanja… I muzički deo i govorni… - sve je odavalo utisak VEĆA nekog tajnog društva koje ostavlja u amanet neke tajne poruke mladima. Kao činovi tajne inicijacije u tajna učenja, znanja… Ritual… Svečanost i dostojanstvo je nametao ležerni i ozbiljni ton (dramski rečeno) Miroslava Lukića...
… Eto, nevićan usmenom govoru , osećao sam se u mojoj 70. godini svečano i u nekom ritualu te inicijacije i otkrovljenja. Bio sam kao neki đačić pod nekim pritiskom zagonetke smisla misli Mihajla Petrovića – Mike Alasa, misli koju često citiram. “Jedinstvo disparativnih fenomena”. Misao koja sadrži duboke poruke modernosti i nauke i umetnosti moderne; i naravno mistike i filozofije.
Celu atmosferu pojačavali su u intimnom doživljaju i sami naslovi knjiga i časopisa: Umetnost mahagonija, Drvo života, Avetinjska metafizika romana Ujkin dom, ZavetineNesbičan muzej plus Ultra, Rečnik prototipa, istočnik … Dakle – duh pra…, drevnog, inicijacije.Čar mističnosti tajnog skupa zavetnog po mome osećanju, uživljavanju u zavetnost dubokih istina o misterijumu budućnosti senčilo je prisustvo rodonačelnika signalizma Miroljuba Todorovića kao i profesora dr. Dimitrijevića da kažemo ovde doktora maksiofacijalne hirurgije.
Mladi glasovi učenika koji kao u ritmu govore svete predaje, zavetna znanja duha – duha drevnih knjiga.
Ne, nisam se stideo svojih godina, iskustva. Podavao sam se slobodno milju mašte doživljaja tajne alhemije reči tajnog društva. Iz hodnika dopirao je žamor đačkih glasova. Činilo mi se da su to glasovi misterijuma budućnosti, glasovi senki budućnosti. U sebi se nisam libio da me senče duhovi misterija pitagoreaca, orfeizma. Možda baš od njihovog duha ima nećega u Istočnoj Srbiji i u duhu Miroslava Lukića?...
Sigurno je da bih sociološki oskrnavio neko tumačenje duboko istinitog, poštenog, iskrenog i sa senkama očinskog gneva prema slepom i sebičnom vremenu koje prećutkuje postojanje – pesnika Miroslava Lukića.
Ako je “čutanje najbolji govor”, onda je ovo Veće tajnog društva od 9.10.2002 .godine najbolja truba ka budućnosti.
Da, ja osećam senke te budućnosti.
Uprskos svemu, mi smo dužni po ljudskoj dužnosti pripovedanja o vremenu i prostoru odredjenom da damo budućnosti koliko toliko istina o svetu u kome živimo, bez lažne učenosti...
To u ovom slučaju izvanredno čini Dimitrije Lukić. …
I ovaj moj, da kažemo, sentimentalni doživljaj “kamerne” Konferencije za štampu, i sve ono što govori Dimitrije Lukić kao da treperi još neuobličenom idejom o tome da treba pisati novu istoriju književnosti, jer postojeće su uglavnom istorije estradno –političko politikanske literature i literata. Pazite – kažem: uglavnom. Sivo literarno tržište, siva istorija kniževnosti. Više istorija agitpropovske i neoagitpropovske literature...
Dimitrije Lukić ovaj Dogadjaj književni prikazuje kroz suve činjenice našeg vremena, društvenog bića. Njegov prikaz je mistično oživljen likovnim prilozima – crno belim fotografijama koje u svojoj vizuelnoj nečistoti daju draž drevnog, mističnog, ozbiljnog, opasnog dogovora tajnog i viđenja stvari. Daje dojam ulaska u “tajne nad tajnama” , u posvećenje misterija, dokučivanje bića, pa i dokučivanje bića pesnika...
Srbija ima ”Srpsku majku i “Piramide”. Miroslav Lukić hoće Treću Srbiju. Neće Srbiju “Srpske majke” i oca. Neće sinove drogirane, pijane, ubice, ratne profitere.
Srbija ima Staru Srbiju, Veliku Srbiju, Užu Srbiju (Užas), Novu Srbiju, Srbiju od – do, Srednjevekovnu Srbiju, Srbiju Obrenovića, Srbiju Karadjordjevića, Srbiju na istoku,Srbiju sa i bez. U svom očaju, ali i nadi, u svom jedinstvenom poduhvatu pesnik apostol poeta, evo pokreće, izdaje Treću Srbiju. To je deo njegovog pokušaja da Srbija ne ostane bez nas i mi bez Srbije... i td.
*
Šest godina docnije, to jest početkom proleća 2008. - Miroslav Lukić je, i kao pisac i izdavač, po svemu sudeći, jedini od sviju nas, koji smo prisustvovali toj tzv. Konferenciji za štampu (na koju su bili pozvani svi beogradski mediji, preko 80 pozvanih, ali se odazvao nije - niko; iako se biblioteka u kojoj je održana spomenuta konferencija nalazi u samom centru Beograda!), izvukao prave pouke. Urednik prvog broja novopokrenutog časopisa Treća Srbija (tada student stomatologije, a danas stomatolog, D. Lukić) izneo je na videlo poražavajuću istinu o samoj Srbiji i njenim medijima. Mediji su "sakrili" jednu izvanrednu stvar - da su objavljena Dela jednog srpskog pisca, 32 knjige jednog pisca, bezmalo čitav Opus!Kad se uporedi, recimo, sa jedne vremenske distance, u ovom slučaju, kad se pogleda, šta su beogradski dnevni listovi toga dana objavili kao vest iz kulture, može se videti šta je štampi bilo važno toga 9. oktobra 2002. godine. Kad danas kažem da je Lukić izvukao pouke sa te Konferencije za štampu ( koja nije bila najvažniji kulturni i književni događaj toga dana samo za beogradsku štampu, već za čitavu Srbiju), ja time mislim da se to danas više ne može ponoviti - ni Zavetinama, ni Miroslavu Lukiću! Iz više razloga. Više ovog pisca ne mogu skrivati, kao Pepeljugu, jer se njegovo delo i delatnost razgranala i razrasla, hvala bogu! Zahvaljujući, prvenstveno, elektronskim medijima, ime i delo ovog pisca, pesnika, antologičara, izdavača i urednika Piščevih izdanja, probilo je sve moguće barijere...
M. Mrkić
PS
Predlažem eventualnom posetiocu  da poseti sledeći blog (na kome sam, uzgred budi rečeno, objavio seriju tekstova o M. Lukiću) : http://www.prevrednovanje.blogspot.com
Prvi put objavljeno u : CD:DELA Miodraga Mrkića. I rukopisi koji se prvi put objavljuju,
Zavetine, 2003, u eseju 003.
Senke Budućnosti , 19 str, odlomci sa stranica 3- 4

Нема коментара: