УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 18. април 2008.

Kineska igra sa kovčežićima? (d) (43)

(Polazne premise romana Liturgija)

....Knjiga LITURGIJA započinje rečima jednog od njenih glavnih junaka, istovremeno pripovedača , pisara i protagonista, Pavla Mišljenovića, o Bosiljkovcu i bosiljkovakom Krstonošnom hrastu, najstarijem drvu u Zviždu, na kome postoji zapis iz iz 1370. godine.
Te reči su izvučene iz središta romana i isturene na početak. Ostareli i penzionisani bosiljkovaki delovođa, potomak jedne bogate familije rodom sa Kosova , koja se u vreme velike seobe Srba pod patrijarhom Čarnojevićem ukorenila u Zviždu, Pavle Mišljenović, zapisuje u "Rukopisnu knjigu" , koja mu je ostala u amanet od predaka, usred građanskog rata u Srbiji, 1943. , sledeće:
" ...Sobica je ispunjena crkvenim sumrakom i mirisom bosiljka. Na prozorima i danju i noću, umesto zavesa : ćilimovi, kako ne bi bilo svetlo nego samo čežnja za njim. Napisao sam , dakle, BOSILJKOVAC, uveren da će se otvoriti kao kovčežić, koji opet treba otvoriti da bi se opet našao kovčežić i da bi potrajala fantastina kineska igra sa kovčežićima. Verovatno u ovoj igri nema dovoljno mudrosti, ali : kome je mudrost pomogla? Mudrost je potrebna živima, jer na izvestan nain rastvara prevrtljivu sudbinu, nesreće, a pošto je sve to skupa strašno i bolno, to rastvaranje je blagotvorno. Draž ove fantastine igre sa kovežićima proističe iz želje da se Bosiljkovac sa svim svojim običajima i uspomenama, shvati i nadoveže na buduća vremena. Zašto baš Bosiljkovac? Da sam izabrao neko drugo mesto i neke druge familije i prilike, da nisam izabrao moju užu i širu familiju, onda bih izabrao nešto konačno. Ali, šta znači Bosiljkovac, moja uža i šira familija? Bosiljkovac i moja uža i šira familija su nešto najapstraktnije od svega i istovremeno najkonkretnije od svega. Nemoguće je uloviti povest Bosiljkovca, istoriju u njenom rastenju, jer je često zatičemo nepokretnu. Kao šumu. Da bi se poznavao život jednog društva, mesta ili kraja, ne treba upoznati čitav svet i čovečanstvo. (...) Dovoljno je upoznati, dosta dobro, nekoliko familija. Počeću prvo od svoje , od bosiljka ubranog u mojoj bašti" (str. 6 - 7). Više je nego dobro, što je Lukić "isturio" baš ovaj odlomak na početak romana LITURGIJA : u tom odlomku je sadržana "poetika" ove knjige.
Prednost je, dakle, data jednom od junaka, pisara i pripovedača, jer ova knjiga sadrži svedočanstva raznih pisara od onih iz vremena despota Stefana Lazarevića, pa do potonjih : Mišljenovića, Senkovića, Lukića. Pisar Pavle Mišljenović je ispunjavao predački "amanet", a to u neku ruku čine i Filip Senković i Miroslav Lukić.
Komentarišući ovaj zapis svoga dede po majci, pokojnog Pavla Mišljenovića, profesor Filip Senković, veli : "OVE napomene mogle su poneti lepši i taniji naslov : UMETNOST MAHAGONIJA. (Umetnost mahagonija je , kako reče Boris Piljnjak, umetnost stvari koje su preživele svoje majstore i sopstvenike)" (str. 7). A u konkretnom sluaju, dve stvari su preživele: kafana nasred druma "VELIKA MAGAZA" i mesni hram bosiljkovački Vaznesenje Gospodnje.
Da, u čitavoj ovoj vanrednoj knjizi, sve vreme je reč - o umetnosti mahagonija. To što je pisao Pavle Mišljenović, ili neko od njegovih bližih i daljih, i sasvim dalekih, predaka, ili jedan drugi junak - Rus, bosiljkovački paroh Nikolaj Jakušev, to nije hronika, a ponajmanje je samo hronika sela Bosiljkovca. To je, pre knjiga neverovatnih i čudesnih priviđenja, ili samo priviđenje - da se poslužimo rečima iz Lukićeve LITURGIJE - "fatamorgane istorije viđene s neba, u kojoj je svaki događaj propraćen mnoštvom drugih koji su bili podjednako mogućni" ( str. 8). Uvod u LITURGIJU završava se rečima liturgijskog teksta : "Ući ću u dom tvoj, pokloniću se sa strahom hramu tvome svetome. Gospode, vodi me pravdom tvojom ; radi neprijatelja mojih ispravi pred tobom put moj, jer u ustima njihovim nema istine, njihovo je srce sujetno, grob otvoren je grlo njihovo, jezicima svojim obmanjuju..." itd. I to nije slučajno : na početku LITURGIJE, dakle , nagoveštene su čitaocu polazne premise romana : pravda, istina, bogobojaznost, i lepota, ili umetnost mahagonija...
B. Cerović
Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm.
str. 136 - 138

Нема коментара: