УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 10. април 2008.

Opus UMETNOST MAHAGONIJA (008)

...Lukić je prožet formama idealizma, unutrašnjih zakona i udvostručenog života "koji svoju tajnu snagu otkriva na najdivniji način kroz neograničeno obilje novog izumljivanja, kroz opštu saopštivost i kroz živu delotvornost..."
Opus UMETNOST MAHAGONIJA nalik je na alhemijski grad ćilibara, "grad sagrađen od zlata, od / pročišćene duše". Razlikovao se od svih pisaca epohe Hokus - pokusa : Lukić je izabrao mnogo teži način života : on je živeo za budućnost, a ne za laka i pragmatska rešenja, i budućunost i oni koji dolaze će mu uzvratiti. Kojom merom?
Čitav život ovog pesnika je žrtva - stvaralaštvu.
To je dublji i istinskiji i sveobuhvatniji povratak srpskom modernizmu : ono što je on možda bio u najdubljim čežnjama njegovih najistaknutijih aktera ( R. Petrović, Crnjanski, Nastasijević, Vinaver...Miodrag Pavlović). Namerno ne kažemo : i u ostvarenjima. Jer ni jednom od navedenih pisaca nije pošlo za rukom da zaokruže svoj književni opus i da mu da veličanstveni pečat. Nije to pošlo za rukom ni Crnjasnkom, ni Pavloviću, ni Pekiću, ni Kišu...Zrelina misli i emocija koju nalazimo u RAJSKOJ SVEĆI , koja spada među one najređe knjige poezije objavljene u 20. veku u srpskoj književnosti, potiče od "jednog primarno nepesničkog obrta", kome su Eliot i Man, umeli da daju "vrednost izuzetne poezije : od toga da jedno delo, predstavlja u isti mah i svoj sopstveni komentar". Najpravičnija mera kojom se RAJSKA SVEĆA može meriti jeste ona koja je u ovoj knjizi sadržana. Lukić je uspeo da dodirne, zahvati i izrazi, ne samo ono što nema ime, ono što je ispod ili iznad vidljive realnosti i znanog, već i ono što pripada najiracionalnijem i najneuhvatljivijem u čoveku i društvu, u sudbini i istoriji, u oniričkom, u vizijama, duhu i neiscrpnim sećanjima. Kao i Eliot, ili Tomas Man, Lukić je prihvatio diskurzivnost u strukturi svojih dela (bilo knjiga pesama ili romana).
Lukić je mitski posmatrač, rasni potomak starobalkanskoga nasleđa, i njegov pogled na fenomene i pojave je ironično nadmoćan. Lukić se koristio mitologijom, kao živo senzibilno biće. To biće neprestano postavlja stvarima zahteve, zahtevajući od njih - prvenstveno - da budu nešto drugo: da budu više nego biće i njegova suština...Zato će ovom pesniku biti uzvraćeno, kroz vreme, kako na Balkanu, i u okvirima srpske književnosti, tako i evropske i svetske, darovima koji se samo mogu naslućivati. Ono o čemu je sanjao Miloš Crnjanski (vidi ALMANAH BRANKA RADIČEVI]A, 1924 : Naša lirika) , dalo se na kraju milenijuma Miroslavu Lukiću.
Možda su zaista sva pesništva jedno more oko Zemlje, koje talasa bog životvorni? Lukić je postao divan i čudni igrač nad visoravnima i morima, vidan nadaleko, od Azije i Afrike, oteo se iz zapta u kojem je držan "više od trista godina"! Ali on ne igra od ljubavi zbog toga, već zbog nečeg drugog : ostvario je san značajnih sanjara i prethodnika.Srpska lirika je njegovim trima knjigama ZLATNOG PRESEKA dobila tajanstvenu moć, koju imaju lirike istočnih naroda, jer je uspeo da veže najlepša i najstarija mesta starobalkanskoga nasleđa i žive tradicije sa kubističkim slikama balkanskih pokrajina, i kroz njegov Opus UMETNOST MAHAGONIJA mnogo planina i manastira, bačija i reka brzavica i ponornica, d u v a ne samo u dvadeseti vek nego i u vekove koji dolaze! ...
S. Ig. Mitrović
Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava LukićaEdition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm. str. 17 - 19

Нема коментара: