УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 17. април 2008.

Pesnik Trećeg oka. Osobeni stil M. Lukića (035)

...ZMIJA ČUVARKUĆA je izuzetna i po tome, što se u ovoj knjizi Lukić suočio sa ogromnom i tragičnom sudbinom 14. i 15. veka, sa Turskim virom. .
Ovaj pesnik, nije "kopao" samo tamo gde je upućivao Crnjanski, Lukićevi izvori su mnogi.
Ne samo da su se u pet njegovih lirskih krugova oglasili krikovi rađanja i bludi, patnje i ponosi, nego je u njima propevala pustoš koju su načinili u ovom veku hokus–pokusi, prolaznost, istorija.
ARHIV U OSNIVANJU, 1 - 2, može predstavljati srpsku poeziju na široko zamišljenom - ne samo srpskom, već evropskom i svetskom planu. To u ovom trenutku može nekom izgledati kao nekritička, preterana pohvala, ali za godinu - dve, to će postati jasno, ili barem očiglednije, ne samo jednom užem krugu ljudi...
... Pevajući iskreno o sudbini, istorijskoj i linoj, Lukić priznaje nelicemerno :
Pogrešio sam u mnogo emu
i prevarilo me je mnogo šta. . .
On peva iz okrilja one najdublje žive tradicije svoga naroda :
Postoji jedan divan prozor
kroz koji se vidi vitka oskoruša,
krovovi susednih kuća
i na širokom vidiku zelenilo šume.

Bog je tu svratio na duže
i rekao tiho ono što treba činiti.

Ili je to bio putnik namernik
prerušen u Anđela?

Našao sam Ugovor sa budućnošću
i ostale papire tamo gde sam ih i ostavio. . .


Lukić je pesnik koji ima i Treće oko, kojim gleda u Budućnost i vidi stvari koje će doći. Kad govori pomalo humorno o povratku ikone Trojeruice u Beograd, on se ne sprda sa svetinjom, već oneobičava jednu sumornu činjenicu stvarnosti i istorijskog udesa :
Iz mišijih rupa ne izlaze samo miševi,
već i vitezovi, preokret i provincije
zaboravljene,
jata kokošaka koje su propevale, rojevi muha

Nastupio je, zaista, preokret
ne sa vedrinom toplog dugog leta
već pribiranjem Duha. . .

To je poruka čoveka krupnog dara i čiste duše, koji će pobediti i pobeđuje vreme i favorite vremena, jer poseduje ogromnu, svepobeđujuću snagu istine, ... i vere.
Lukić je mnogo bolji pesnik nego što na prvi pogled izgleda : i kada se čini da je rasejan, to je zato što to dolazi od duboke misli, od seva. To je pesnik koji se rvao sa toplim prilivima besmisla i njihovim koncentričnim krugovima i širenjima.
To je pesnik onog istinskog, unutrašnjeg preokreta - pribiranja, koji je tek počeo da pruža svoje korenje dublje u narodu... Mada je ovaj pesnik - tvrdimo, najdublje ukorenjen u stvaralaštvu koje je zasnovano na žrtvi...
Lukićeva otadžbina prolazi kroz jednu od najkošmarnijih, najgrozomornijih etapa u svojoj ionako tragičnoj sudbini, i pesnik deli tu sudbinu svoje zemlje, i sve ono loše i pogibljeno što ona sa sobom nosi. Lukić je pesnik tragedije svoje otadžbine, ali i pesnik koji je naučio ceniti čoveka više nego zlato, više nego bogatstvo, više nego slavu, više nego mesec i zvezde.
To je pesnik koji se - prošavši kroz tragediju - uzdigao do Liturgije...
Sav. Ig. Mitrović
Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm.
str. 99 - 101

Нема коментара: