(......) Slavica Garonja - Radovanac ( KNJIŽEVNI "SLUČAJ" MIROSLAVA LUKIĆA, Savremenik plus, br. 55 - 57 / 1998, str. 96 - 101 ), pokušala je da odgonetne zagonetku s l u č a j a ovog pesnika :
"Kritičarskoj pažnji možda bi se morao uskoro predstaviti Miroslav Lukić kao pesnik jednom knjigom IZABRANIH PESAMA (ili možda u izboru nekog dobrog poznavaoca njegove celokupne poezije). Onda bi možda Miroslav Lukić bio sagledan iz ugla koji možda ni samom njemu ne bi bio poznat" ( nav. esej, str. 101). (...) Setimo se : onoga što sam napisao na početku o pesniku M. Lukiću.
Lukić je postao poznat, kao devetanestogodišnjak, kao maturant gimnazije u jednoj od onih varošica naših najdubljih provincija - po jednoj pesmi, o tragizmu ljubavi, koja ni danas ništa nije izgubila od svoje jednostavvnosti, dubine i lepote, iako su prošle decenije.
Zahvaljujući medijima, pre svega talasima prvog programa Radio Beograda, Lukić se, kao nesvršeni maturant kuevske gimnazije, probudio jedne noći kao slavan pesnik, doprevši do srca miliona slušalaca radija.
Bila je to slava, veća u ponečemu, od one koje je doživeo Dostojevski sa "Bednim ljudima", prava i opipljiva slava kakvu nisu doživeli ni mnogo stariji i ugledniji srpski pesnici od Lukića u to vreme. . .
Takvog je pesnika trebalo, izgleda, udaviti kao mače u lavoru, da bi se održala tzv. posleratna novostvorena konstruktivna književna "hijerarhija". . .
Postoji, dakle, "slučaj" , mogli bismo tako da kažemo, "psihopatologije" književnoga života, srpske književne kritike, nemoralne, inertne, ignorantske, neplodne i nepodsticajne, pozitivističke i porudžbene...
"Kritičarskoj pažnji možda bi se morao uskoro predstaviti Miroslav Lukić kao pesnik jednom knjigom IZABRANIH PESAMA (ili možda u izboru nekog dobrog poznavaoca njegove celokupne poezije). Onda bi možda Miroslav Lukić bio sagledan iz ugla koji možda ni samom njemu ne bi bio poznat" ( nav. esej, str. 101). (...) Setimo se : onoga što sam napisao na početku o pesniku M. Lukiću.
Lukić je postao poznat, kao devetanestogodišnjak, kao maturant gimnazije u jednoj od onih varošica naših najdubljih provincija - po jednoj pesmi, o tragizmu ljubavi, koja ni danas ništa nije izgubila od svoje jednostavvnosti, dubine i lepote, iako su prošle decenije.
Zahvaljujući medijima, pre svega talasima prvog programa Radio Beograda, Lukić se, kao nesvršeni maturant kuevske gimnazije, probudio jedne noći kao slavan pesnik, doprevši do srca miliona slušalaca radija.
Bila je to slava, veća u ponečemu, od one koje je doživeo Dostojevski sa "Bednim ljudima", prava i opipljiva slava kakvu nisu doživeli ni mnogo stariji i ugledniji srpski pesnici od Lukića u to vreme. . .
Takvog je pesnika trebalo, izgleda, udaviti kao mače u lavoru, da bi se održala tzv. posleratna novostvorena konstruktivna književna "hijerarhija". . .
Postoji, dakle, "slučaj" , mogli bismo tako da kažemo, "psihopatologije" književnoga života, srpske književne kritike, nemoralne, inertne, ignorantske, neplodne i nepodsticajne, pozitivističke i porudžbene...
S. Ig. Mitrović
Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm.
str. 89
str. 89
Нема коментара:
Постави коментар