Želim da skrenem pažnju na još jednu stvar. Na trotomni roman "Vlaška gozba", objavljen u okviru "Umetnost mahagonija". Te knjige više nema u Sabranim delima objavljenim pod naslovom Večiti čudesni korenovi, 2006. godine. Da li se i ta ogromna knjižurina izgubila negde usput?
Ne. Lukić je konačnu verziju "Vlaške gozbe" objavio pre nekoliko godina u jednom od svojih književnih časopisa, skresavši je na stotinak strana. Da li je pisac poslušao svoje kritičare, i one koji su ga hvalilili i one koji su ga tajno ili javno kudili? To je tema koju bi vredelo istraživati.
Lukića je, pre nekoliko godina, žestoko napao, baš zbog prvobitne objavljene verzije "Vlaške gozbe" jedan od slobodnih strelaca; i taj napad je imao i svoj uzbudljivi epilog u Lukićevoj knjizi polemika i eseja Poslodavac Keops, koja je, hvala bogu, dostupna u celini kao knjiga na Mreži (internet adresa www.zavetine.rs/ besplatni digitalci). Dostupna je na mreži i konačna verzija "Vlaške gozbe", i te podatke treba podvući, kao i druge - gde se sve i šta može naći na Mreži danas od ovog veoma plodotvornog pisca, decenijama sakrivanog i guranog na periferiju srpske književnosti.
Zapravo, nemoguće je jednim tematskim višebrojem internet časopisa obuhvatiti sve o jednom piscu. Dobro je, što je uopšte došlo do objavljivanja ovog višebroja, koji otkriva dobar deo jednog pravog balkanskog književnog arhipelaga. Ne više zbog samog pisca, nego zbog mnogih drugih stvari. Sa ovim tematskim višebrojem će biti mnogo jasnije, šta je u suštini i zašto prikrivano kada je reč o Miroslavu Lukiću. Svaki od postova ovde objavljenih dopušta mogućnost komentara. Najbolje bi bilo da se to čini pod punim imenom i prezimenom, ali je ostavljena mogućnost i za anonimne komentare. Lukićev Opus je izazov, kako za ovo vreme, tako i za ono koje tek nailazi...Ili Vi mislite drugačije?...
Ne. Lukić je konačnu verziju "Vlaške gozbe" objavio pre nekoliko godina u jednom od svojih književnih časopisa, skresavši je na stotinak strana. Da li je pisac poslušao svoje kritičare, i one koji su ga hvalilili i one koji su ga tajno ili javno kudili? To je tema koju bi vredelo istraživati.
Lukića je, pre nekoliko godina, žestoko napao, baš zbog prvobitne objavljene verzije "Vlaške gozbe" jedan od slobodnih strelaca; i taj napad je imao i svoj uzbudljivi epilog u Lukićevoj knjizi polemika i eseja Poslodavac Keops, koja je, hvala bogu, dostupna u celini kao knjiga na Mreži (internet adresa www.zavetine.rs/ besplatni digitalci). Dostupna je na mreži i konačna verzija "Vlaške gozbe", i te podatke treba podvući, kao i druge - gde se sve i šta može naći na Mreži danas od ovog veoma plodotvornog pisca, decenijama sakrivanog i guranog na periferiju srpske književnosti.
Zapravo, nemoguće je jednim tematskim višebrojem internet časopisa obuhvatiti sve o jednom piscu. Dobro je, što je uopšte došlo do objavljivanja ovog višebroja, koji otkriva dobar deo jednog pravog balkanskog književnog arhipelaga. Ne više zbog samog pisca, nego zbog mnogih drugih stvari. Sa ovim tematskim višebrojem će biti mnogo jasnije, šta je u suštini i zašto prikrivano kada je reč o Miroslavu Lukiću. Svaki od postova ovde objavljenih dopušta mogućnost komentara. Najbolje bi bilo da se to čini pod punim imenom i prezimenom, ali je ostavljena mogućnost i za anonimne komentare. Lukićev Opus je izazov, kako za ovo vreme, tako i za ono koje tek nailazi...Ili Vi mislite drugačije?...
Нема коментара:
Постави коментар