УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 03. јун 2008.

Dug pogled unazad (081)

Geneza Umetnosti mahagonija


Tematski višebroj posvećen stvaralaštvu Miroslava Lukića već ima osamdesetak postova od planiranih stotinak; i uglavnom, kako vidimo, to su tekstovi koji se tiču onih stvari koje je Lukić objavio zaključno sa 2002. godinom, tj. sa štampanjem više od tridesetak knjiga Opusa Umetnost mahagonija. Ali mislim da odmah treba skrenuti pažnju neupućenima i na sledeću okolnost. Prvo, knjige objavljene u okviru Opusa Umetnost mahagonija štampane su kao pilot izdanje, kao piščeva izdanja, u malom broju primeraka, do njih je danas, samo posle 6 godina od njihovog objavljivanja, teško doći, ta izdanja su biobliofilske retkosti. Koliko znamo, publikovan je i CD, na kome su objavljene sve knjige Umetnosti mahagonija; ako nigde drugde, taj CD se može pregledati u fondovima Narodne biblioteke Srbije, u Beogradu. Jedno vreme, pre nekoliko godina, veći deo knjiga iz ovog opusa, bio je dostupan na Veb sajtu Zavetina, ali vrlo kratko. Uj međuvremenu je Lukić objavio svoja Sabrana dela Večiti čudesni korenovi (krajem 2006), u 22 toma, i do ovih dela je lako doći.
Postoji velika razlika između prvog izdanja Lukićevih Sabranih dela - onog iz 2002. i ovog iz 2006. Ovo drugo izdanje je mnogo bolje urađeno, u svakom pogledu. Međutim, i ono prvo izdanje je imalo svojih čari. Sadržalo je, evo da spomenem kratku knjigu Dug pogled unazad, neke tekstove kojih više nema u drugom izdanju Lukićevih Sabranih dela, a koja se tiču stvaralačkog razvoja samog pisca, njegovog razrastanja kao pisca. Naprosto, neke su Lukićeve knjige iz umetnosti mahagonija nestale u Večitim čudesnim korenovima, slile su se u veće reke, ili su potonule kao potočići u pesak. Evo na primer teksta koji stoji na početku knj. dug pogled unazad (str. 4 - 6) :
"PRAVO MESTO

U okviru Opusa UMETNOST MAHAGONIJA, tj. u nizu knjiga koje ga čine, nije mali broj pogovora napisanih mojom rukom. Njima je, svakako, mesto, u prvom izdanju tih knjiga, u tim knjigama. Međutim, u budućnosti, kada se bude štampalo drugo izdanje Opusa UMETNOST MAHAGONIJA, celovitog opusa, te tekstove bi trebalo "prebaciti" ovde, tj. u drugo izdanje ove 32. - zaključne knjige Opusa.
Tada bi, ako Bog da, svakako, trebalo iskoristiti retku priliku i napisati jedan iscrpan pogovor tom drugom izdanju i podneti ne samo detaljan izveštaj o nastanku čitavog Opusa, već se pozabaviti i nastankom pojedinih knjiga...
To je u Božjim rukama, ako nije patetično reći.
Dalo mi se, Bog mi je pomogao, da u pedeset i trećoj godini obelodanim čitav Opus.
Da vidim, da prelistavam, da odmeravam - ono što sam decenijama stvarao.U srpskoj književnosti - to se retko dešavalo, kroz 19. i 20. vek. Svoja izabrana ili sabrana dela mnogi pisci koji su pisali na srpskom jeziku, nisu mogli da dočekaju ni na samrtnoj postelji. Ta dela su objavljivana posle njihovih smrti. Samo je Momčilo Nastasijević, dve godine pred Drugi svetski rat, imao prilike da vidi svoja Sabrana dela, iste godine je i umro. Crnjanski je na vreme video svoja Izabrana i zatim kad se vratio iz emigracije u starosti sabrana dela. Andrić ih je "dobio" u poznim godinama...
Niz srpskih pisaca je doživeo da vidi na vreme svoja Izabrana ili odabrana dela, ili Dela (u svom izboru), kao M. Pavlović, Ivan V. Lalić, S. Raičković, V. Stevanović, i dr.
Većina tih dela je objavljena o tuđem ruvu i kruvu.
Ja sam svoj Opus UMETNOST MAHAGONIJA objavio uz pomoć Božju, bez pomoći države, izdavačkih preduzeća, mecena, investitora, i to je, ma koliko teško, bilo dobro. Sad znam da je dobro. Iz dana u dan raste u meni svest o onome što sam učinio za srpsku kulturu i književnost, a time i za evropsku i svetsku. Učinio sam poklon, čija će vrednost biti shvaćena vremenom. Ponavljam : nikom nisam zahvalan do Bogu, Božjoj pomoći. Bog se u ovom svetu ne pojavljuje, ali dejstvuje preko dobrih ljudi, svojih izaslanika. Zahvaljujući tome, odlučio sam se na podvig, na nešto na šta se sada ne bih više usudio, što ne znači da sam izgubio veru. Odlučio sam se na nešto za šta je potreban čitav tim jednog velikog izdavačkog i štamparskog preduzeća. Zahvalan sam malom broju retkih koji su me u tome naumu poduprli; ne navodim njihova imena, ali oni dobro znaju da ću im biti doživotni dužnik. Najviše sam, ipak, zahvalan Bogu, Veri, jer bez njih, ja bih se zapleo na prvim koracima, još u dvadeset i petoj godini života...
Počeo sam da pišem vrlo rano, to jest - još u gimnaziji. Nisam sačuvao sve što sam napisao, i objavio. U 32. knjige Opusa UMETNOST MAHAGONIJA stalo je ono što sam stvarao počev od svoje 18 - te godine, tj. od 1968. godine do proleća 2002.
Opus UMETNOST MAHAGONIJA, počeo sam da objavljujem uz pomoć moga mlađeg brata pesnika A. Lukića 2000. godine (prvobitno smo se nosili mišlju da to bude 25 knjiga, ali je krajem 2001. godine Opus proširen na 32). Opus sadrži 32 naslova koji su stali u 35 knjiga, i ja se nadam, verujem da će do beogradskog Sajma knjiga 2002. godine, sve te knjige biti objavljene, makar u simboličnom, akademskom broju primeraka...
12. aprila 2002. U Beogradu"
Takvih tekstova u knj. Dug pogled unazad ima nekoliko i njima bi bilo pravo mesto, sada, ovde, u ovom tematskom višebroju ovog časopisa. Ti tekstovi bi inače ostali skrajnuti. dugo bi godina prošlo do njihovog otkrivanja. mislim da imaju važnost za tumačenje pojedinih knjiga Umetnosti mahagonija.

Нема коментара: