6. APRIL 2002.
Sinoć sam pregledao pripremu za štampu drugog, proširenog izdanja DNEVNIKAZA SENKOVIĆA, koji će uskoro, nadam se, biti objavljen, u okviru Opusa UMETNOST MAHAGONIJA.
Za to drugo izdanje napisao sam i pogovor, pre koju godinu. Pogovor je relativno obiman.
Prva moja knjiga proze, objavljuje se, bezmalo, posle - dvadeset godina, i u tom vremenu su se mnoge stvari dogodile, promenile, i u društvu, i u porodici, i u meni. Priprema tog drugog izdanja za štampu pala je nekako u vreme kada su se pripremali za štampu poslednji rukopisi iz ciklusa Opusa.
Jutros sam se probudio prvi u kući, i prvo što sam video : obeljeni krovovi. Tako su i godine posule svojim beharom i snegom moju glavu... I dok sam kuvao kafu, gledajući prema Rakovici u dolini, pomislih, na pogovor drugom izdanju DNEVNIKA ZA SENKOVIĆA i na poslednju, 32. knjigu Opusa UMETNOST MAHAGONIJA. Prva izdanja mojih Dela u okviru Opusa UMETNOST MAHAGONIJA - te 32 knjige - pojaviće se do kraja ove godine, uz Božju pomoć, makar u simboličnim tiražima. Dakle, onako kako se može i mora - o svom ruvu i kruvu. U budućnosti, to će biti dobar temelj, za izradu drugog izdanja, u kome bi mogli biti preštampani pogovori niza knjiga iz Opusa UMETNOST MAHAGONIJA. Drugo izdanje ove knjige, znači, jednoga dana, biće mnogo obimnije; a ako Sudbina i Bog pripomognu, ja ću za to izdanje napisati i jedan iscrpan pogovor, koji će opravdati sadašnji naslov knjige...
Odlučio sam da pogovor drugom izdanju DNEVNIKA ZA SENKOVIĆA, ipak, ne bude objavljen uz to drugo izdanje, već ovde. Doduše, čini mi se da je o tome više odlučio - Sneg, neočekivan za ovo doba godine, koji je upravo pao. Tanak sloj snega, beli se kao slana, ili mesečina.
Istoga dana
Miroslav Lukić
Нема коментара:
Постави коментар