JUSTINIJANOV RIBNJAK
Odabrane pesme, i nedovoljno poznata lirika iz romana i drugih knjiga Miroslava Lukića
Odabrali, skupili i predgovor i pogovor napisali
R. Sokolović, E. Belatukadruz
Predgovor
Tokom 2000. godine pojavila se knjiga KRALJEVSKE INSIGNIJE (Odabrane pesme. Šamanske) Miroslava Lukića, u izboru S. Ig. Mitrovića. Prvo izdanje je štampano u 111 bibliografskih primeraka. Drugo, u istom broju, objavljeno je početkom 2001. godine. Brzo su rasturena među našim ljudima koji žive po Evropi. U spomenutom izdanju, izvučen je iz nepregledne šume stihova M. Lukića, manji deo, rekli bismo - neznatan, koji je nedovoljan da predstavi bogatu pesničku riznicu jednog od važnijih srpskih pesnika na kraju drugog milenijuma. U celini gledano, pesništvo Miroslava Lukića je i nedovoljno poznato i nekako snishodljivo, stidljivo valorizovano. Lukićeve pesme iz romana "Ujkin dom", ili iz knjige "Vašari Hiperboreje", ili stihovi iz jednog od izvanrednih romana "Vlaška gozba", ili pak, stihovi objavljeni po časopisima poslednjih godina, rasuti na raznim mestima, mogu da se nađu na jednom mestu, i - evo prilike, da budu objavljeni ovde. U koncipiranju ove knjige pošli smo od "Kraljevskih insignija", od Mitrovićevog izbora, koji se ovde preštampava bez mnogo intervencija. Knjiga je podeljena na uvodni deo, na stihove koje je pesnik napisao prilikom posete juga Srbije 2000. godine. Za te stihove smo lično vezani; nastali su, dakle, u podneblju u blizini predela u kojima smo odrasli i za koje smo nastojali da zainteresujemo starijeg kolegu....
Slede "Kraljevske insignije". Zatim blok "Duboke pesme nemogu}e ljubavi". Tu se preštampavaju pesme koje je Lukić sam odabrao, kao antologičar u prvom i drugom izdanju njegove kapitalne antologije srpske poezije 20. veka "Nesebi~ni muzej" (1999, 2000). Izboru Lukićevih pesama iz drugog izdanja "Nesebičnog muzeja", pridodali smo i poneke pesme, iz prvog izdanja antologije, koje je Lukić izostavio u drugom : i prema jednoj od tih pesama, nazvali smo taj blok tako.
U trećem bloku, KARNEVAL KRAJ REKE, preštampavaju se Lukićeve pesme iz romana, knjiga pripovedaka, i časopisa, kao i par pesama iz rukopisa.
Ovo izdanje je nastalo uz poželjnu saradnju sa starijim kolegom, iskusnim, dobronamernim čovekom, nesujetnom i plodotvornom. Bilo je možda poželjnije da neko od savremenih srpskih kritičara sastavi ovu i ovakvu knjigu, neko od Lukićevih kolega i prijatelja? Međutim, pošto se oni to nisu setili da urade, iz razloga koje nije teško naslutiti, evo, činimo to mi... Verujemo u ovu poeziju; čitali smo je poslednjih petnaestak godina grozničavo. Čitaocu ne treba soliti pamet : sam će se čitanjem uveriti kakav je i koliki ovaj pesnik?
Na kraju ove knjige, dali smo i jedno kraće razmičljanje o poeziji Miroslava Lukića, koji je za nas , ali ne samo za nas, značajniji srpski pesnik na kraju 20. veka. Kada je reč o pesnicima rođenim pedesetih ( R. Livada, N. Tadić, Z. Krstanović, D. Urošević, R. Lazić, Z. Mandić, Zvonimir Kostić, B. Milanović - i da ne nabrajamo dalje), Lukić je najviše uradio, a najmanje je vrednovan kako zaslužuje - njegove knjige, vrlo opsežna i raskošna "RAJSKA SVEĆA" (sa preko 19000 stihova), VRATA ZVIŽDA, RUSALJ, BRŠLJAN OKO MLADOSTI, nisu , na žalost, pročitane, ni od onih književnih tumača, koji su ga vrednovali visoko (bilo kao antologičari, ili kao kritičari) .
Ova knjiga se ne pojavljuje da bude podsetnik rđavoj savesti savremene, ili da budemo precizniji, oficijelne srpske književne kritike : ona otkriva jedno bogatstvo poetskoga stvaralaštva, vrednosti koje doprinose obogaćenju visoke srpske kulture i poezije 20. veka.
Ova knjiga otkriva sintezu poetskih nastojanja i vitalnih tokova srpske poezije 20. veka : ona pokazuje da možda nismo izgubili bitku sa našim precima, sa svim našim precima, ne samo od Svetoga Save pa na ovamo, nego još od Eleusinskih misterija i kultova antičkog sveta, od Justinijana i Vizantije do Dostojevskog i Ave Justina, do razistorije poslednjih vremena, na vododelnici kultura na kojoj je suđeno srpskom rodu da traje i istraje, okrenut svetiljkama pravoslavne kulture i bogočovečanskog realizma. Lukić ne spada, ni kao čovek i nao pesnik, u onu nepreglednu vojsku bogoboračkih tendencija koja je najviše u 20. veku pustila neiskorenjive žile u kulturu i biće našeg naroda, nije se ovaj pesnik okretao kako vetar duva, bilo da je to vetar politike aktuelnog trenutka, ili neke pesničke ideologije, tzv. demokratizma srpskih pisaca : ne, i ne! Zbog toga mu zavide, zbog toga ga ignorišu i ne vole, baš oni za koje bi on mogao biti više nego uzoran primer.
Ovo je prvi izbor stihova, koji pravimo u životu, i odlučili smo da knjigu nazovemo JUSTINIJANOV RIBNJAK, jer je reč o poeziji koja je živa, delujuća, pokretačka, podsticajna : reč je, zaista o ribnjaku punom zlatnih stogodišnjih šarana, onih mitskih šarana što imaju zlatna krila - peraja, kojima ponekada, u suton, ili po mesečini, uzleću kao utve zlatokrile i lete nad nebom Balkana, Pomoravlja i naših prelepih planina, kao nebeske lađe...
Krajem 2001. godine. R. Sokolović - E. Belatukadruz
Odabrane pesme, i nedovoljno poznata lirika iz romana i drugih knjiga Miroslava Lukića
Odabrali, skupili i predgovor i pogovor napisali
R. Sokolović, E. Belatukadruz
Predgovor
Tokom 2000. godine pojavila se knjiga KRALJEVSKE INSIGNIJE (Odabrane pesme. Šamanske) Miroslava Lukića, u izboru S. Ig. Mitrovića. Prvo izdanje je štampano u 111 bibliografskih primeraka. Drugo, u istom broju, objavljeno je početkom 2001. godine. Brzo su rasturena među našim ljudima koji žive po Evropi. U spomenutom izdanju, izvučen je iz nepregledne šume stihova M. Lukića, manji deo, rekli bismo - neznatan, koji je nedovoljan da predstavi bogatu pesničku riznicu jednog od važnijih srpskih pesnika na kraju drugog milenijuma. U celini gledano, pesništvo Miroslava Lukića je i nedovoljno poznato i nekako snishodljivo, stidljivo valorizovano. Lukićeve pesme iz romana "Ujkin dom", ili iz knjige "Vašari Hiperboreje", ili stihovi iz jednog od izvanrednih romana "Vlaška gozba", ili pak, stihovi objavljeni po časopisima poslednjih godina, rasuti na raznim mestima, mogu da se nađu na jednom mestu, i - evo prilike, da budu objavljeni ovde. U koncipiranju ove knjige pošli smo od "Kraljevskih insignija", od Mitrovićevog izbora, koji se ovde preštampava bez mnogo intervencija. Knjiga je podeljena na uvodni deo, na stihove koje je pesnik napisao prilikom posete juga Srbije 2000. godine. Za te stihove smo lično vezani; nastali su, dakle, u podneblju u blizini predela u kojima smo odrasli i za koje smo nastojali da zainteresujemo starijeg kolegu....
Slede "Kraljevske insignije". Zatim blok "Duboke pesme nemogu}e ljubavi". Tu se preštampavaju pesme koje je Lukić sam odabrao, kao antologičar u prvom i drugom izdanju njegove kapitalne antologije srpske poezije 20. veka "Nesebi~ni muzej" (1999, 2000). Izboru Lukićevih pesama iz drugog izdanja "Nesebičnog muzeja", pridodali smo i poneke pesme, iz prvog izdanja antologije, koje je Lukić izostavio u drugom : i prema jednoj od tih pesama, nazvali smo taj blok tako.
U trećem bloku, KARNEVAL KRAJ REKE, preštampavaju se Lukićeve pesme iz romana, knjiga pripovedaka, i časopisa, kao i par pesama iz rukopisa.
Ovo izdanje je nastalo uz poželjnu saradnju sa starijim kolegom, iskusnim, dobronamernim čovekom, nesujetnom i plodotvornom. Bilo je možda poželjnije da neko od savremenih srpskih kritičara sastavi ovu i ovakvu knjigu, neko od Lukićevih kolega i prijatelja? Međutim, pošto se oni to nisu setili da urade, iz razloga koje nije teško naslutiti, evo, činimo to mi... Verujemo u ovu poeziju; čitali smo je poslednjih petnaestak godina grozničavo. Čitaocu ne treba soliti pamet : sam će se čitanjem uveriti kakav je i koliki ovaj pesnik?
Na kraju ove knjige, dali smo i jedno kraće razmičljanje o poeziji Miroslava Lukića, koji je za nas , ali ne samo za nas, značajniji srpski pesnik na kraju 20. veka. Kada je reč o pesnicima rođenim pedesetih ( R. Livada, N. Tadić, Z. Krstanović, D. Urošević, R. Lazić, Z. Mandić, Zvonimir Kostić, B. Milanović - i da ne nabrajamo dalje), Lukić je najviše uradio, a najmanje je vrednovan kako zaslužuje - njegove knjige, vrlo opsežna i raskošna "RAJSKA SVEĆA" (sa preko 19000 stihova), VRATA ZVIŽDA, RUSALJ, BRŠLJAN OKO MLADOSTI, nisu , na žalost, pročitane, ni od onih književnih tumača, koji su ga vrednovali visoko (bilo kao antologičari, ili kao kritičari) .
Ova knjiga se ne pojavljuje da bude podsetnik rđavoj savesti savremene, ili da budemo precizniji, oficijelne srpske književne kritike : ona otkriva jedno bogatstvo poetskoga stvaralaštva, vrednosti koje doprinose obogaćenju visoke srpske kulture i poezije 20. veka.
Ova knjiga otkriva sintezu poetskih nastojanja i vitalnih tokova srpske poezije 20. veka : ona pokazuje da možda nismo izgubili bitku sa našim precima, sa svim našim precima, ne samo od Svetoga Save pa na ovamo, nego još od Eleusinskih misterija i kultova antičkog sveta, od Justinijana i Vizantije do Dostojevskog i Ave Justina, do razistorije poslednjih vremena, na vododelnici kultura na kojoj je suđeno srpskom rodu da traje i istraje, okrenut svetiljkama pravoslavne kulture i bogočovečanskog realizma. Lukić ne spada, ni kao čovek i nao pesnik, u onu nepreglednu vojsku bogoboračkih tendencija koja je najviše u 20. veku pustila neiskorenjive žile u kulturu i biće našeg naroda, nije se ovaj pesnik okretao kako vetar duva, bilo da je to vetar politike aktuelnog trenutka, ili neke pesničke ideologije, tzv. demokratizma srpskih pisaca : ne, i ne! Zbog toga mu zavide, zbog toga ga ignorišu i ne vole, baš oni za koje bi on mogao biti više nego uzoran primer.
Ovo je prvi izbor stihova, koji pravimo u životu, i odlučili smo da knjigu nazovemo JUSTINIJANOV RIBNJAK, jer je reč o poeziji koja je živa, delujuća, pokretačka, podsticajna : reč je, zaista o ribnjaku punom zlatnih stogodišnjih šarana, onih mitskih šarana što imaju zlatna krila - peraja, kojima ponekada, u suton, ili po mesečini, uzleću kao utve zlatokrile i lete nad nebom Balkana, Pomoravlja i naših prelepih planina, kao nebeske lađe...
Krajem 2001. godine. R. Sokolović - E. Belatukadruz
Нема коментара:
Постави коментар