NESEBIČAN MUZEJ : antologija poezije 1938 - 1998 (054)

..."Šta je u stvari i konačno to? Fatamorgana onog Šejkinog Zamka, ili onaj Kritski Lavirint u čijem je središtu minotaur, minotaur koga je Dante - kako reče Borhes - zamislio poput bika sa glavom čoveka a u čijem su kamenom spletu zalutale tolike generacije, Borhes i Marija Kodama, Leonid Šejka i Marija Čudina, Danilo Kiš i Miodrag Pavlović, Milorad Pavić i Srba Ignjatović, ili toliki drugi?..." Tako se pitao Miroslav Lukić, satavljač ove opsežne i izazovne antologije poezije, negde pri kraju svoga rada, početkom marta (1998)...

To je atipična antologija, knjiga koja se razlikuje od slinih pokušaja tokom itavog XX veka u srpskoj književnosti, pre svega, svojom "totalnošću" i bezinteresnim afirmisanjem srpskog poetskog stvaralaštva.
Antologiju čine tri dela : prvi (Uvod u kratku istoriju srpske poezije XX veka, str. 3 - 44), drugi (AZBUČNIK, sam izbor, str. 46 - 396), i treći (Registar III, Arhiv NESEBIČNOG MUZEJA, str. 397 - 499).
Treći deo Lukićeve antologije, pored Građe (sitnog inventara) o pesnicima, sadrži još i dragocen: Pregled antologija, izbora ili panorama poezije objavljenih u periodu 1944 - 1998. godine, KAO KNJIGE ; Pregled antologija, izbora ili panorama pesništva objavljenih U PERIODICI 1944 - 1998, kao i Pregled posleratnih antologija proze na s / h jeziku, sa izvedenim statističkim podacima i komentarima.

Lukić je godinama istraživao srpsko pesništvo u najširem smislu rei, preko 315 autora spomenutoga perioda. Lukić nije sastavio antologiju antologija, iako će je većina italaca kroz vreme, upravo tako itati. NESEBIČAN MUZEJ nastao je - kako sastavljač veli - "vertikalnim kretanjem u visinu i dubinu, jer stvaralački duhovni život nije kretanje po površini. Ova knjiga je rangirala autore, zašto i to ne reći, prema tome koliko je u njihovim opusima bilo duhovne smelosti i inicijative unutrašnjeg čoveka da se uputi prema najdubljim bezdanima duha. Mistika ovde nije moda, već je ono što je oduvek bila : svet unutrašnjeg čoveka koji se suprostavlja svetu spoljašnjeg oveka. " Mistika otkrivanja unutarnjeg čoveka je uvek, u različitim oblicima, svedočila o mikrokosmičnosti čoveka. Mistično iskustvo otkriva unutar čoveka kosmos, čitavu bezgraničnu vasionu. Mistika je suštinski suprotna svakom zatvorenom od kosmičkog života izolovanom individualizmu, svakom psihologizmu. Mističko udubljivanje u sebe je uvek izlaženje iz sebe, probijanje preko granica (...) Pravi izlazak iz sebe, iz svoje zatvorenosti i odvojenosti, skriven je u samom čoveku, a ne negde napolju, u unutrašnjem, a ne u spoljašnjem..." (str. 44)
NESEBIČAN MUZEJ, direktno i indirektno, pokazuje kakav je bio odnos prema mistici u srpskoj poeziji XX veka. Antologičar je sastavio izvanredan azbučnik tragedije ljudskog postojanja i utopija, afirmišući onu poeziju i mistiku koja je postala preobraženi život sveta.
Ovaj Lukićev "transfer" iz "skladišta" jednog nedovoljno istraženog perioda, jeste nešto što prelazi granicu i podiže rampu, izlazak iz lavirinta književnosti spomenutoga perioda (1938 - 1998). Ova antologija će koristiti kako najširoj publici, tako i zastupljenim autorima, studentima na univerzitetu, onima koji se bave proučavanjima srpske poezije XX veka, kao i inostranom čitaocu. Knjiga je delo nužne i dugo čekane sinteze, a njeni pravi i najbolji čitaoci čitaće je - od poetka prema kraju. Lukića je kao sastavljača, baš zato što je prvorazredan pesnik i esejist i istraživač, profesor i bibliotekar, vodio pouzdan ukus : ova antologija najavljuje istinsko proleće srpske poezije "one poezije u kojoj se bezgranično uvija u granično, granično se uvija u bezgranično". Baš ove reči mogle su biti motto ove antologije, jer na dublji način izražavaju njenu suštinu. Biće i onih koji se neće složiti sa sastavljačevim izborom i metodom - neka pokušaju da sastave protiv - knjigu, jer Lukić im je bacio izazov u lice : u NESEBIČNOM MUZEJU je sadržano barem nekoliko protiv - antologija, i pet puta toliko skrivenih antologija...
NESEBIČAN MUZEJ je dragoceni poklon srpskoj kulturi i književnosti, nesebčian kako i stoji u naslovu. On je konačno postao njeno JAVNO DOBRO...
Sastavljač je zaslužio visoke ocene i sigurno je da će NESEBIČAN MUZEJ kroz vreme doživeti mnogo izdanja. Antologija na izvanredan način reprezentuje raznovsrnost i bogatstvo srpske književnosti spomenutoga perioda. Ova antologija je jedan od načina izlaska iz lavirinta književnosti spomenutog perioda. U sastavljanje ovakve jedne knjige uložene su godine truda, nesebičnosti, izvesne nemilosrdnosti i nužnoga prevrednovanja. Lukić je sastavljao Antologiju sa snažnom svešću da je naša istorija književnosti stojala posle Drugog svetskog rata, kao i uoči njegovog početka, sa zadatkom koji nije rešila. Ova antologija je objavila rat "omiljenoj igri krijumčara - fantoma - izgradnji bastiona zvanog oficijelna literatura"...

U tom smislu, antologija NESEBIČNI MUZEJ biće nezaobilazna u vremenima i veku koji nastupa, kao podstrek** ili kao meta temeljnije kritike. Lukić je kao antologičar, istraživač i radoznao duh kritičan prema "akterima" i "svecima" posleratne srpske književnosti : on ovu knjigu nije sastavio da bi se ma kome dopao i ma kome ugodio - pesnicima svoje generacije, ili one starije i najstarije, ili mrtvim pesnicima. Lukić je od početka svoga rada krenuo, u odnosu na sve prethodne antologičare, d r u g i m i d r u k č i j i m putem. "

Krenuo je od ZANEMARENOG, OD ZANEMARENIH PESNIKA, DELOVA nezanemarenih pesnika, birajući iz Skladišta Male magaze (sektora pesništva : 1938 - 1998) poeziju u najširem smislu reči, one tekstove koji ZADIRU U SFERU ISTINSKE MISTIKE, U TRAGIZAM LJUDSKOG ŽIVOTA, ISTORIJE I POSTOJANJA" (str. 26). Nije bilo više funkcija, kojima je jedna knjiga morala da udovolji, kao što je udovoljila antologija NESEBIČAN MUZEJ. Ono po čemu će se ova knjiga pamtiti, je Sastavljačevo uporno, svesno nastojanje da bira one pesme ili tekstove koji su prožeti tajnom stvaranja, i antropološkom tajnom stvaralaštva...
Lukić je, dakle, sastavio nešto bitno novo, vredno da postane javno dobro srpske kulture i književnosti, baš zato što nije sastavio još jednu u nizu antologija, najkobniju, sa nemogućnim, nagomilanim zalihama izveštalih klišea i sa formulama koje sprečavaju i koče. U ovoj antologiji nema mandarinskih ponavljanja što umrtvljuju svako slobodno posmatranje i mogućnost drugih, novijih aspekata...Naprotiv!*

S. Ig. Mitrović
* ( Ovde se objavljuje, prvi put, iz rukopisa )

Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.

Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm. str. 183 -186

** Doista, S. I. Mitrović je predvideo poneke stvari.

U prvo vreme, antologija NM je bila dočekana jednodušno u javnosti. Do sada je objavljeno šest izdanja.
Videti više o tome na Blogu posvećenom ovoj knjizi, sa kojom je, u suštini, otpočeo proces p r e v r e d n o v a n j a

u srpskoj književnosti 20. veka. Adresa Bloga http://www.nesebicanmuzej.blogspot.com

Zatim se pojavio jedan paušalni napad na ovu knjigu, o čemu postoji više građe na već spominjanom Blogu.

Blog Nesebičan muzej pruža priliku svim čitaocima, posetiocima, a pre svega pozvanima, upućenima, da

daju svoje realne kritike, ako imaju argumenata... (Napomena urednika ovog tematskog bloka - K. I.)