Translate

Претражи овај блог

На чистини, на ветру, на висини

На чистини, на ветру, на висини
Рани критички радови о Мирославу Лукићу Бели Тукадрузу

Директни контакт

Директни контакт са дописницима, преводиоцима, сарадницима, пријатељима, филантропима, издавачима

ПРЕТРАЖИВАЧ. КОМПЛЕТАРИУМА

ПоРтАл |Сазвежђе З


СУРБИТА

понедељак, 21. април 2008.

KNJIGA O APSOLUTU - Kuća svetih ratova (048)



Za čitaoce romana KUĆA SVETIH RATOVA, koji možda nisu imali prilike da pročitaju Lukićev prethodni roman iz ciklusa MLADOST BEZ STAROSTI I ŽIVOT BEZ SMRTI - Trgovce svetlošću, ova knjiga će biti - ravna ataku na maštu.
Zbunjeni, u prvi mah, čitaće je, možda, kao egipatsku ili tibetansku knjigu mrtvih, što ona delimično i jeste: svebalkanska knjiga mrtvih, prodor u svet s onu stranu, u onostrano, u posmrtni svet.
Ovaj roman, jedan od najkraćih i najboljih Lukićevih dela, obradovaće čitaoce i u Srbiji i širom sveta, ali će obradovati i duše mnogih pokojnih umetnika i pesnika, i dušu Junga. Kuća svetih ratova je nastavak Trgovaca svetlošću.
Na kraju Trgovaca svetlošću, heroina romana Anđujka umire.
Kako ona mrtva može biti junak i heroina narednog romana?
Ovo je knjiga o Apsolutu, ne o znanju Apsoluta, već doživljaj Apsoluta.
Ovo je knjiga i o onoj dubljoj Istini, nepoznatoj. Istina je u srcu Anđujkinom, i ona se manifestovala dobrom delatnošću u njenom životu; zato ona umire lako i u snu. Put kojim putuje njena duša - a to je tema ovog romana - jedva da se može označiti, opisati; jedva da se išta o njemu može reći; to je Večni Put Duše. Na tom Venom Putu, duša Anđujkina se iz trena u tren, iz epizode u epizodu, oslobađa strasti da bi videla tajnu života, Venčnosti, Boga. Kosmičku Tajnu, i onu Najdublju tajnu u kojoj su vrata mnogih misterija. Možda su ovakvu knjigu mogli napisati Gete, Borhes, Umberto Eko, Kueljo, ali - NISU.
Ovaj roman kao da su diktirali - da se poslužimo stihovima Laocea - nebo i zemlja, koji sva stvorenja posmatraju nepristrasno, kao žrtvene pse od slame.
Taj prostor KUĆE SVETIH RATOVA - prostor između neba i zemlje, iako se čini da je ispražnjen kao meh, ne gubi moć; upoznajući ga, duša Anđujkina dobija sve više i više daha. Reč je o izvanrednoj knjizi, kakve u srpskoj, balkanskoj, a ni evropskoj književnosti nema...
A. Lukić
Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm.
str. 166

Нема коментара: