....Lukić je ignorisao strogu podelu na poeziju i prozu, činio je to godinama radeći na antologijama NESEBIČAN MUZEJ i Antologija FENIKS, koja bi mogla biti ŽIVOTNA DELA, u životu nekog drugog, pisca.
Bilo bi poželjno uraditi analizu uloge umetničke slike u petoknjižju RAJSKA SVEĆA, ili u izvrsnim Lukićevim romanima : Dnevnik za Senkovića, Liturgija i Ujkin dom, i verujem da bi se došlo do pasternakovskih zakljuaka o odnosu proze i poezije.
Pasternak je o tome pisao, u dva navrata, sasvim izričito ( u "Zaštitnoj povelji" i u govoru na Prvom kongresu sovjetskih pisaca, avgusta 1934).
Prisetimo se :
a ) " Mi slikamo ljude da bismo ih zaogrnuli atmosferskim vremenom. Atmosfersko vreme ili, što je jedno te isto, prirodu - da bismo je zaogrnuli našom strašću. Svakidašnjicu utiskujemo u prozu radi poezije. Prozu uvlačimo u poeziju radi muzike" ;
b ) " Poezija je proza, proza ne u smislu zbira neičjih proznih dela, nego sama proza, glas proze, proza u akciji, a ne proza o kojoj se pripoveda. Poezija, to je jezik organskog fakta, to jest fakta sa živim posledicama. I, naravno, kao sve na svetu, ona može da bude dobra ili loša, zavisno od toga hoćemo li je sačuvati nedeformisanu ili ćemo uspeti da je pokvarimo. Ali, bilo kako bilo, upravo ono što je čista proza u prekopiranom, izvornom intezitetu, to je, u stvari, poezija" (citirano prema knjizi Boris Pasternak : LIRIKA, Beograd, Rad, 1972, v. uvod Lirika Borisa Pasternaka Miodraga Sibinovića, str. 21 - 22 ).
Bilo bi poželjno uraditi analizu uloge umetničke slike u petoknjižju RAJSKA SVEĆA, ili u izvrsnim Lukićevim romanima : Dnevnik za Senkovića, Liturgija i Ujkin dom, i verujem da bi se došlo do pasternakovskih zakljuaka o odnosu proze i poezije.
Pasternak je o tome pisao, u dva navrata, sasvim izričito ( u "Zaštitnoj povelji" i u govoru na Prvom kongresu sovjetskih pisaca, avgusta 1934).
Prisetimo se :
a ) " Mi slikamo ljude da bismo ih zaogrnuli atmosferskim vremenom. Atmosfersko vreme ili, što je jedno te isto, prirodu - da bismo je zaogrnuli našom strašću. Svakidašnjicu utiskujemo u prozu radi poezije. Prozu uvlačimo u poeziju radi muzike" ;
b ) " Poezija je proza, proza ne u smislu zbira neičjih proznih dela, nego sama proza, glas proze, proza u akciji, a ne proza o kojoj se pripoveda. Poezija, to je jezik organskog fakta, to jest fakta sa živim posledicama. I, naravno, kao sve na svetu, ona može da bude dobra ili loša, zavisno od toga hoćemo li je sačuvati nedeformisanu ili ćemo uspeti da je pokvarimo. Ali, bilo kako bilo, upravo ono što je čista proza u prekopiranom, izvornom intezitetu, to je, u stvari, poezija" (citirano prema knjizi Boris Pasternak : LIRIKA, Beograd, Rad, 1972, v. uvod Lirika Borisa Pasternaka Miodraga Sibinovića, str. 21 - 22 ).
S. Ig. M.
Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm.
str. 86
str. 86
Нема коментара:
Постави коментар