SRPSKA KNJIŽEVNOST
NA KRAJU XX VEKA
I MIROSLAV LUKIĆ
1
Činjenica je da neretko, sticajem raznoraznih okolnosti ( književnih i vanknjiževnih), vredna književna dela, pa šak i čitavi opusi pojedinih pisaca, bivaju nedovoljno uočena ili nepouzdano protumačena, rečju - nepravedno zapostavljena, bilo da je reč o novijoj književnoj produkciji bilo o tekstovima iz književne baštine. Časopis Povelja, koji ne pati od isključivosti i suženih estetskih vidika, u broju 3 / 1998, objavio je podsticajnu anketu o neuočenim i zapostavljenim književnim vrednostima, u kojoj su uzeli učečća : Miodrag Pavlović, Slavko Gordić, Tanja Popović, Milan Đorđević, Milenko Pajić i Vladimir Jagličić.
"Mnogobrojne književne nagrade kao da čine ono što kritika ne postiže : prihvataju vrednija književna dela, ističu darovite pisce - piše Miodrag Pavlović - No malo se od toga upamti, ne traju u našoj svesti ni dobre knjige, ni značajni, smisleni intervjui, na primer. (....) Opazio sam da izvestan broj proznih dela nije zapažen, da je ostao na marginama načeg kritičkog vrednovanja. Lično sam čitao s pažnjom i uživanjem romane Mirka Lukića (UJKIN DOM)...Aleksandra Stamenkovića (GROMOVNICI), Dušana Miklje (PUT U ADIS ABEBU)...", itd.
2
(...) Da li slučajno M. Pavlović, u anketi spomenutog kraljevačkog časopisa, stavlja na prvo mesto, romanisijera Miroslava (Mirka) Lukića?
Te, 1998. godine Miroslav Lukić objavljuje, pored obimne i raskošne pesnićke knjige RAJSKE SVEĆE, i roman Trgovci svetlošću. Knjiga izlazi u džepnoj knjizi u tiražu od 2000 pr., uz klasike svetske i domaće proze. Roman se "probija" u širi izbor za NIN - ov roman godine, a prema oceni objavljenoj u "Večernjim novostima" : " Roman TRGOVCI SVETLOŠĆU Miroslava Lukića delo je pune piščeve zrelosti - srećna sinteza onih iskustava moderne proze koja ukršta mit i san, istoriju i folklor, simbolizam pojedinačnog i posebnog u svetu s univerzalizmom životne i umetničke tajne" (Jovan Pejčić). Lukićev roman Trgovci svetlošću isprva čitali su i preporučivali kao izvanrednu balkansku bajku, koja je uvela u svet srpske i evropske književnosti malo poznatu oblast severoistočne Srbije sa svim njenim misterijama, legendama starobalkanskog nasleđa. Nekako se poklopilo da sa odlaskom Živojina Pavlovića i Slobodana Džunića, severoistok Srbije nađe, odmah, ne adekvatnu, nego izvrsniju odmenu. Lukić, iako mlađi, po mnogo čemu prevazilazi svoje prethodnike, pre svega kao pesnik i esejist.
U pravi čas, iako se čini odocnelo, na srpskoj književnoj sceni, pojavila se nova, važna ličnost, bogata, bujna, trostrukih duhovnih darova, i tu važnost su prepoznali, pre svega - čitaoci.
Šta je otkrio, najedanput, ovaj pisac? Ono što je oduvek postojalo u starobalkanskom nasleđu : trgovina svetlošću. Lukić je to prvo otkrio u svojoj poeziji, u veličanstvenoj RAJSKOJ SVEĆI. Uputivši se onom neugaženom i neprolaznom oblašću, prema kojoj je bacao svoje poglede početkom veka i Bora Stanković, pisac iz čijeg su "šinjela" izašli najvažniji srpski pisci XX veka...Trgovina svetlošću - to je istovremeno i simbol i misterija i izraz jedne praživotne snage u balkanskoj duši, kojoj je Miroslav Lukić pomogao da dođe na svet.
Karl Gustav Jung bi se verovatno radovao posle čitanja Lukićevog romana Trgovci svetlošću. Da je živ i da može da ga pročita. U ovom romanu se dogodilo pravo čudo : Lukić je otklonio mnoge barijere koje je bio postavljao između svojih čitalaca i sebe u njegovim prethodnim romanima : Liturgija, Ujkin dom, Dnevnik za Senkovića...
3
Dvadeset i pet knjiga UMETNOSTI MAHAGONIJA, 2000. godine, označavaju književnoumetnički podvig, koji prevazilazi sve ono što je u najboljim i najsrećnim stvaralačkim trenucima najboljih srpkih pisaca obelodanjeno u minuloj epohi Hokus - pokusa : to je nešto što nema pandana ni u evropskoj, ni svetskoj književnosti, zbog toga je ovaj srpski pisac i evropski i svetski, i za verovati je da će njegova umetnost razneti slavu nepoznate ili nedovoljno poznate srpske književnosti i kulture po svetu, snagom severnog balkanskog vetra bez prestanka...
Ova knjiga, verujem, otklanja jednu štetu i sramotu : ćutanje. Veća bi bila šteta da se ovakva jedna knjiga nije pojavila. Ne precenjujemo je. Ona je, nadamo se, prva u nizu knjiga koje će tek doći. Kao polazište, ona je više nego dragocena. Drugi će, verovatno, videti pojedina dela iz Opusa Umetnost mahagonija iz svojih uglova.
Ova knjiga će, verujemo, biti od koristi, kako nelažnim kritičarima i tumačima u zemlji, tako i prevodiocima po svetu...
NA KRAJU XX VEKA
I MIROSLAV LUKIĆ
1
Činjenica je da neretko, sticajem raznoraznih okolnosti ( književnih i vanknjiževnih), vredna književna dela, pa šak i čitavi opusi pojedinih pisaca, bivaju nedovoljno uočena ili nepouzdano protumačena, rečju - nepravedno zapostavljena, bilo da je reč o novijoj književnoj produkciji bilo o tekstovima iz književne baštine. Časopis Povelja, koji ne pati od isključivosti i suženih estetskih vidika, u broju 3 / 1998, objavio je podsticajnu anketu o neuočenim i zapostavljenim književnim vrednostima, u kojoj su uzeli učečća : Miodrag Pavlović, Slavko Gordić, Tanja Popović, Milan Đorđević, Milenko Pajić i Vladimir Jagličić.
"Mnogobrojne književne nagrade kao da čine ono što kritika ne postiže : prihvataju vrednija književna dela, ističu darovite pisce - piše Miodrag Pavlović - No malo se od toga upamti, ne traju u našoj svesti ni dobre knjige, ni značajni, smisleni intervjui, na primer. (....) Opazio sam da izvestan broj proznih dela nije zapažen, da je ostao na marginama načeg kritičkog vrednovanja. Lično sam čitao s pažnjom i uživanjem romane Mirka Lukića (UJKIN DOM)...Aleksandra Stamenkovića (GROMOVNICI), Dušana Miklje (PUT U ADIS ABEBU)...", itd.
2
(...) Da li slučajno M. Pavlović, u anketi spomenutog kraljevačkog časopisa, stavlja na prvo mesto, romanisijera Miroslava (Mirka) Lukića?
Te, 1998. godine Miroslav Lukić objavljuje, pored obimne i raskošne pesnićke knjige RAJSKE SVEĆE, i roman Trgovci svetlošću. Knjiga izlazi u džepnoj knjizi u tiražu od 2000 pr., uz klasike svetske i domaće proze. Roman se "probija" u širi izbor za NIN - ov roman godine, a prema oceni objavljenoj u "Večernjim novostima" : " Roman TRGOVCI SVETLOŠĆU Miroslava Lukića delo je pune piščeve zrelosti - srećna sinteza onih iskustava moderne proze koja ukršta mit i san, istoriju i folklor, simbolizam pojedinačnog i posebnog u svetu s univerzalizmom životne i umetničke tajne" (Jovan Pejčić). Lukićev roman Trgovci svetlošću isprva čitali su i preporučivali kao izvanrednu balkansku bajku, koja je uvela u svet srpske i evropske književnosti malo poznatu oblast severoistočne Srbije sa svim njenim misterijama, legendama starobalkanskog nasleđa. Nekako se poklopilo da sa odlaskom Živojina Pavlovića i Slobodana Džunića, severoistok Srbije nađe, odmah, ne adekvatnu, nego izvrsniju odmenu. Lukić, iako mlađi, po mnogo čemu prevazilazi svoje prethodnike, pre svega kao pesnik i esejist.
U pravi čas, iako se čini odocnelo, na srpskoj književnoj sceni, pojavila se nova, važna ličnost, bogata, bujna, trostrukih duhovnih darova, i tu važnost su prepoznali, pre svega - čitaoci.
Šta je otkrio, najedanput, ovaj pisac? Ono što je oduvek postojalo u starobalkanskom nasleđu : trgovina svetlošću. Lukić je to prvo otkrio u svojoj poeziji, u veličanstvenoj RAJSKOJ SVEĆI. Uputivši se onom neugaženom i neprolaznom oblašću, prema kojoj je bacao svoje poglede početkom veka i Bora Stanković, pisac iz čijeg su "šinjela" izašli najvažniji srpski pisci XX veka...Trgovina svetlošću - to je istovremeno i simbol i misterija i izraz jedne praživotne snage u balkanskoj duši, kojoj je Miroslav Lukić pomogao da dođe na svet.
Karl Gustav Jung bi se verovatno radovao posle čitanja Lukićevog romana Trgovci svetlošću. Da je živ i da može da ga pročita. U ovom romanu se dogodilo pravo čudo : Lukić je otklonio mnoge barijere koje je bio postavljao između svojih čitalaca i sebe u njegovim prethodnim romanima : Liturgija, Ujkin dom, Dnevnik za Senkovića...
3
Dvadeset i pet knjiga UMETNOSTI MAHAGONIJA, 2000. godine, označavaju književnoumetnički podvig, koji prevazilazi sve ono što je u najboljim i najsrećnim stvaralačkim trenucima najboljih srpkih pisaca obelodanjeno u minuloj epohi Hokus - pokusa : to je nešto što nema pandana ni u evropskoj, ni svetskoj književnosti, zbog toga je ovaj srpski pisac i evropski i svetski, i za verovati je da će njegova umetnost razneti slavu nepoznate ili nedovoljno poznate srpske književnosti i kulture po svetu, snagom severnog balkanskog vetra bez prestanka...
Ova knjiga, verujem, otklanja jednu štetu i sramotu : ćutanje. Veća bi bila šteta da se ovakva jedna knjiga nije pojavila. Ne precenjujemo je. Ona je, nadamo se, prva u nizu knjiga koje će tek doći. Kao polazište, ona je više nego dragocena. Drugi će, verovatno, videti pojedina dela iz Opusa Umetnost mahagonija iz svojih uglova.
Ova knjiga će, verujemo, biti od koristi, kako nelažnim kritičarima i tumačima u zemlji, tako i prevodiocima po svetu...
Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm. str. 197 - 199
Нема коментара:
Постави коментар