Istina uvek košta, i u životu, i u literaturi (057)

...Lukić ne piše, (kada je re o kritici i esejistic), samo o svojim prijateljima, zažmurivši na jedno oko, iako ponekada ume da bude "slab" prema piscima prvih knjiga (naročito onih koju su svoju prvu knjigu objavili tek zakoračivši u petu deceniju, kao što je slučaj sa kritiarkom Lj. Šop, koja mu je, uzgred budi rečeno, kao urednik odbila romane, za koje će kasnije dobiti laskave ocene).
Zbog te nesebičnosti , Lukić je kao kritčiar, u smešnoj poziciji, ili kontraverznoj, da ga mlađi ljudi u srpskoj književnosti pogrešno shvate i proglase "idiotom" .
U stvari, reč je o nesebičnosti i istinoljubivosti.
I kao pesnik, i kao prozni pisac, esejist, Lukić u osnovi želi samo jedno: Istinu. Pišući, poeziju naročito, on se oslobađao od huka reči i magla epohe i probijao kroz predrasude i šeme slika, dolazeći do istine, nage, proste, ponekad smrtonosne. On je ugasio lažne priče, učinio smešnim trivijalne novostvorene književne hijerarhije, kao dimljivu lampu.
Video je da sviće - njegova poezija objavljuje svitanje. . .
Uz sve poštovanje pesničkog opusa pesnika Raičkovića (sam Lukić je o tome kritički pisao u eseju "SAVEST"), ipak je pisac Raičković, jedan od najpromašenijih proznih pisaca srpske literature ( "kastrirao" ga je, po vlastitom priznanju, jedan američki romanopisac ! )

Lukić - i u tome ima neke više pravde - ima mnogo više sreće kao prozni pisac, esejist, kritičar.

(Kao čovek, uzdigao se i oprostio, ne čekajući izvinjenje gospode urednika. Prepustio je njihovom izboru : ili da se izvinu, ili da umru sa mrljom na savesti...) ...

*

(....) U knjigama eseja Miroslava Lukića, što se pojavljuju u okviru Opusa Umetnost mahagonija (druga i treća izdanja pojedinih knjiga) , reč je o izvrsnim, neoficijelnim esejima, koje je pisac, kao kritičar, mogao - kako sam veli - " na miru i u sabranosti da zaokruži. Baš zato, što nije samo knjiga eseja, već više od toga, preplet najraznorodnijih fragmenata, ona može poslužiti eventualnim tumačima kao jedan od prozora u laboratoriju pisca....(...) Ovo izdanje je prevazišlo prvobitni povod : pre svega metodom približavanja idealu o kojem je sanjao pokojni Kiš, u ovom izdanju naglo i vrtoglavo se smenjuju pojmovi, povodi, po zakonima jednog višeg slučaja i sleda, akumulacije i sinteze ; ovde je bogovski izmešano nebesko i zemaljsko, prošlo i buduće, sa poezijom i prozom sveta..." (Citat je preuzet iz Lukićeve knjige "Usamljeno drvo, I") ........

S. Ig. Mitrović

Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.

Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm.
str. ...- 187