Odgovor na ovo direktno pitanje ponudili su autori knjige Nas vetru na čistini na visini, objavljene pre 8 godina i sakrivene od srpske književne javnosti. Baš zato, i ponajviše zato, rešili smo da prilozima iz ove knjige i započnemo i okončamo ovaj prvi internet višebroj književnog časopisa Umetnost mahagonija, u celini posvećen, osnivaču ovog časopisa.
"Gospoda Aleksandar Lukić (1957), Savatije Ig. Mitrović (1939) i Batrić Cerović (1939) daju odgovor na pitanje : Ko je Miroslav Lukić?
Pisac srpski , čije su knjige pročitali.
Čije su knjige mogli dotaći i doticali, i sasvim je prirodno što su zaključili da on postoji.
Tu nije zastalo sve njihovo znanje, odbacujući sve ostalo kao konstrukciju, iz čega se može izvući zaključak da nisu apsurdni ljudi.
Pisac srpski , čije su knjige pročitali.
Čije su knjige mogli dotaći i doticali, i sasvim je prirodno što su zaključili da on postoji.
Tu nije zastalo sve njihovo znanje, odbacujući sve ostalo kao konstrukciju, iz čega se može izvući zaključak da nisu apsurdni ljudi.
Oni su pokazali da se čarobni i šaroliki ili zlatni vašar srpske književnosti na kraju drugog milenijuma svodi na krijumčarenje, na atom krijumčarenja oficijelne literature i kritike, i da se sam atom krijumčarenja, oficijelne srpske literature i kritike svodi na elektron delimičnih istina.
Sve je to poznato, i vrednost ove knjige nije u tome, već u pokučaju da se čitav jedan književni planetarni sistem (Miroslav Lukić), predstavi kao elektroni koji kruže oko jednog jezgra.
Očigledno, da ova knjiga nikada ne bi bila započeta ni napisana da nije bilo G. Savatija Ig. Mitrovića..."
Sve je to poznato, i vrednost ove knjige nije u tome, već u pokučaju da se čitav jedan književni planetarni sistem (Miroslav Lukić), predstavi kao elektroni koji kruže oko jednog jezgra.
Očigledno, da ova knjiga nikada ne bi bila započeta ni napisana da nije bilo G. Savatija Ig. Mitrovića..."
" Ko je Miroslav Lukić?
Na ovo pitanje nema odgovora u čuvenoj kupusari istorije srpske književnosti univerzitetskog profesora J. D. Ni rečce, ni pomena o Lukiću nema ni u KRATKOM PREGLEDU SRPSKE KNJIŽEVNOSTI XX VEKA profesora Novice Petkovića (Književna reč, Beograd, 1999). Petkovićeva knjiga "namenski je pisana za Istoriju srpske kulture, koju je Ministarstvo kulture Republike Srbije objavilo 1994. godine. Kao i ceo zbornik, ovaj je pregled u prvom redu namenjen stranom čitaocu, pa su i opšta objašnjenja i pojedinačni podaci birani i davani imajući na umu takvog čitaoca. Drugo, i mnogo veće ograničenje, odnosi se na obim : strogo određena dužina teksta zahtevala je veoma suženi izbor književnih pojava i pisaca, kao i krajnje sažeto opisivanje. Prati se osnovna linija u književnom razvoju ( ona čak nije mogla biti dovedena ni do kraja veka) i označavaju mesta koja pojedini pisci u tom razvoju zauzimaju. Sve ostalo je redukovano. Premda je autor ovog pregleda, po prirodi stvari, polazio od svog razumevanja razvoja srpske književnosti, on je ipak nastojao da se njegova ocena u izboru pisaca i opisu njihovih dela što manje oseća" (str. 5). Petkovićev KRATAK PREGLED... završava se Davidom Albaharijem.
Sve mane Petkovićeve knjižice sadržane su u prvim njenim rečenicima.
To je namenska, redukovana, delimična, da ne kažemo licemerna falsifikatorska slika, katedarska .
Predstavljajući srpsku poeziju XX veka inostranim čitaocima, u namenskim i redukovanim tekstovima, ni drugi književni kritičari, računajući i Jovana Pejčića, ne spominju Miroslava Lukića.
Nisu li, dakle, pisci ove knjige apsurdni ljudi, kad su izabrali za predmet svoje knjige književnika koga zvanično nema?U književnoj istoriji i književnoj kritici srpskoj, kao i u logici, postoje istine, ali ne i istina..."
Na ovo pitanje nema odgovora u čuvenoj kupusari istorije srpske književnosti univerzitetskog profesora J. D. Ni rečce, ni pomena o Lukiću nema ni u KRATKOM PREGLEDU SRPSKE KNJIŽEVNOSTI XX VEKA profesora Novice Petkovića (Književna reč, Beograd, 1999). Petkovićeva knjiga "namenski je pisana za Istoriju srpske kulture, koju je Ministarstvo kulture Republike Srbije objavilo 1994. godine. Kao i ceo zbornik, ovaj je pregled u prvom redu namenjen stranom čitaocu, pa su i opšta objašnjenja i pojedinačni podaci birani i davani imajući na umu takvog čitaoca. Drugo, i mnogo veće ograničenje, odnosi se na obim : strogo određena dužina teksta zahtevala je veoma suženi izbor književnih pojava i pisaca, kao i krajnje sažeto opisivanje. Prati se osnovna linija u književnom razvoju ( ona čak nije mogla biti dovedena ni do kraja veka) i označavaju mesta koja pojedini pisci u tom razvoju zauzimaju. Sve ostalo je redukovano. Premda je autor ovog pregleda, po prirodi stvari, polazio od svog razumevanja razvoja srpske književnosti, on je ipak nastojao da se njegova ocena u izboru pisaca i opisu njihovih dela što manje oseća" (str. 5). Petkovićev KRATAK PREGLED... završava se Davidom Albaharijem.
Sve mane Petkovićeve knjižice sadržane su u prvim njenim rečenicima.
To je namenska, redukovana, delimična, da ne kažemo licemerna falsifikatorska slika, katedarska .
Predstavljajući srpsku poeziju XX veka inostranim čitaocima, u namenskim i redukovanim tekstovima, ni drugi književni kritičari, računajući i Jovana Pejčića, ne spominju Miroslava Lukića.
Nisu li, dakle, pisci ove knjige apsurdni ljudi, kad su izabrali za predmet svoje knjige književnika koga zvanično nema?U književnoj istoriji i književnoj kritici srpskoj, kao i u logici, postoje istine, ali ne i istina..."
Naprotiv, pisci knjige NA VETRU... nisu apsurdni ljudi, već vizionari. Ko su oni u stvari?*
I kome je bila namenjena njihova knjiga? Književnoj javnosti? Srpskoj? Evropskoj? Svetskoj?
Da li je reč o monografiji o jednom zapostavljenom piscu, ili se radi samo o uvodu u opus jednog pisca?
Da li je ova knjiga više knjiga po stvarima koje podrazumeva ili prećutkuje, nego po onim koje kaže?
Da li je ova knjiga bila unapred osuđena na poraz, pošto nema pobede : da li je ona u porazu, koji traži celu dušu koja ostaje ista i u porazu i u prolaznim pobedama? Ko ili šta je predmet ove knjige?
Talenat koji se skriva ispod korita? Jedan apsurdni srpski pisac, ili sam književni apsurd na kraju drugog milenijuma?
(Ako je književni apsurd, vredi disati s njim; priznati njegove pouke i pronaći njegovu srž.)
Pokušava li ova knjiga da probije glavom kroz apsurdne zidove? Ili samo da naslika apsurdno podneblje?
Da li je reč o monografiji o jednom zapostavljenom piscu, ili se radi samo o uvodu u opus jednog pisca?
Da li je ova knjiga više knjiga po stvarima koje podrazumeva ili prećutkuje, nego po onim koje kaže?
Da li je ova knjiga bila unapred osuđena na poraz, pošto nema pobede : da li je ona u porazu, koji traži celu dušu koja ostaje ista i u porazu i u prolaznim pobedama? Ko ili šta je predmet ove knjige?
Talenat koji se skriva ispod korita? Jedan apsurdni srpski pisac, ili sam književni apsurd na kraju drugog milenijuma?
(Ako je književni apsurd, vredi disati s njim; priznati njegove pouke i pronaći njegovu srž.)
Pokušava li ova knjiga da probije glavom kroz apsurdne zidove? Ili samo da naslika apsurdno podneblje?
Ta pitanja je sebi postavljao čovek koji je pokušao da shvati napor sastavljača spomenute knjige.
"Lukićev Opus je nastao na rubovima udaljene periferije evropske i svetske civilizacije, koja se avionom može preleteti i savladati za nekoliko časova samo; međutim, kada je reč o prevođenju, to isto rastojanje se ne može savladati ni decenijama. U tom savlađivanju više ima stvari koje odmažu, i više tamo gde se to ne bi očekivalo, u zemlji i na jeziku koji ima svoje neprocenjive riznice; knjiga A. Lukića, S. Ig. Mitrovića i B. Cerovića - pomaže.
Ispred Opusa Miroslava Lukića postavljen je KINESKI ZID u književnosti i zemlji kojoj čini čast, iznad kojeg ne može preleteti nikakav zalet, ni ptica, iznad kojeg, na žalost, pisca Lukića ne može uzdići ni jedna ovakva studija. Ni grob, ni lokalna slava, možda.
Međutim, NA VETRU, NA VISINI, NA ČISTINI kao knjiga je vrlo uspela : u onome što joj nije bio ni sporedni cilj : uspostavila je književni kult Miroslava Lukića, jednog izvrsnog pisca, vrednog respekta, neophrvanog pretenzijama i surovim zahtevima svakidašnjice. .." - kako piše T. D....
Ispred Opusa Miroslava Lukića postavljen je KINESKI ZID u književnosti i zemlji kojoj čini čast, iznad kojeg ne može preleteti nikakav zalet, ni ptica, iznad kojeg, na žalost, pisca Lukića ne može uzdići ni jedna ovakva studija. Ni grob, ni lokalna slava, možda.
Međutim, NA VETRU, NA VISINI, NA ČISTINI kao knjiga je vrlo uspela : u onome što joj nije bio ni sporedni cilj : uspostavila je književni kult Miroslava Lukića, jednog izvrsnog pisca, vrednog respekta, neophrvanog pretenzijama i surovim zahtevima svakidašnjice. .." - kako piše T. D....
Spomenuti T. D. je kao jedinog Lukićevog saveznika u budućnosti, kao pisca, vide - čitaoca. Verujući da je tako, mi zato i publikujemo ovaj višebroj, koji po prirodi stvari, mora probiti sve moguće barijere postavljene oko opusa ovog praktično nepročitanog pisca...
______
* Savatije Ig. Mitrović (1939, Šumadija). Profesor. Napustio zemlju sedamdesetih. Živeo u Australiji, Kanadi, Argentini, Austriji i Francuskoj. Prve književne kritike objavio o dva Lukićeva romana (1998) u "Politici" i časopisu "Savremenik plus". Ovo je njegova prva knjiga...
Batrić Cerovć} ( Tušinje, Durmitor, 1939). Profesor. Jedno vreme radio kao novinar televizije. Ovo je njegova prva objavljena knjiga. Živi i radi kao profesor.
Aleksandar Lukić (Mišljenovac, 1957). Književnik. Započeo je kao pesnik. Dobitnik je Brankove nagrade za knjigu pesama "U vagonu Rozanova". Autor je nekoliko izuzetnih pesničkih knjiga ( "Evropa", "Brod ludaka", "Legende o ramondama i ružičastom pesku mesečevog smaknuća"), drame "Vesela mumija" i romana "Maestro per Pjetro"...
Batrić Cerovć} ( Tušinje, Durmitor, 1939). Profesor. Jedno vreme radio kao novinar televizije. Ovo je njegova prva objavljena knjiga. Živi i radi kao profesor.
Aleksandar Lukić (Mišljenovac, 1957). Književnik. Započeo je kao pesnik. Dobitnik je Brankove nagrade za knjigu pesama "U vagonu Rozanova". Autor je nekoliko izuzetnih pesničkih knjiga ( "Evropa", "Brod ludaka", "Legende o ramondama i ružičastom pesku mesečevog smaknuća"), drame "Vesela mumija" i romana "Maestro per Pjetro"...
Нема коментара:
Постави коментар