....Lukićeva knjiga počinje kao dnevnik "izbeglice", čoveka izbeglog sa porodicom iz Beograda u karpatsko podruje Srbije, da bi se završila antičkom tragedijom ponovo u Beogradu.
Ovakvu knjigu je mogao napisati prvorazredni pesnik, romanopisac sa dugim iskustvom i književnim umećem, vrstan esejista i pesnik, antologičar i čovek koji nije imao ambicija da bude patriota po službenoj dužnosti, da ušićari...
Draž ove knjige je u tome što nije patetična, što je uverljiva od prve do poslednje stranice, što je apsurd i rat sagledala iz unutrašnje pozicije glavnog junaka Senkovića.
Ratova, nereda i rasula je bilo, oduvek; umetnički ili publicistčiki seizmograf ih je beležio.
Dok će mnogi zabeležneni tekstovi ostati samo kao prelazno i prolazno, "MESEČEVA SVADBA" će ostati kao trajno svedočanstvo, ne samo o jednom besmislenom ratu u kolevci Evrope, nego i po atributu božanstva, koje je Lukić godinama tražio, a taj atribut je nezavisnost. Ova knjiga izlazi iz magle koja traje već decenijama, iz mraka, magle i zaglušja, patnje i nesreće.
Ona navire iz središta Bića, iz patnje, sveobuhvatne svesti, iz tišine i Strave i, sledstveno tome, ona nužno prevazilazi uobiačjeni prosek. Ova knjiga, pored toga što je prvorazredno svedočanstvo, očarava izvesnom nadsvešću i iskopanim mnogim arterijskim bunarima u Biću današnjeg čoveka, otvarajući izvore koji su zatrpani. Ona dodiruje ono dno u čoveku u kojem se ukrštaju zaglušja, bespuća i raskrsnice, u kojem je strašna uznemirenost koju je pisac pokušao da uobliči i izvuče u izraz, što mu je pošlo za rukom...
Ovakvu knjigu je mogao napisati prvorazredni pesnik, romanopisac sa dugim iskustvom i književnim umećem, vrstan esejista i pesnik, antologičar i čovek koji nije imao ambicija da bude patriota po službenoj dužnosti, da ušićari...
Draž ove knjige je u tome što nije patetična, što je uverljiva od prve do poslednje stranice, što je apsurd i rat sagledala iz unutrašnje pozicije glavnog junaka Senkovića.
Ratova, nereda i rasula je bilo, oduvek; umetnički ili publicistčiki seizmograf ih je beležio.
Dok će mnogi zabeležneni tekstovi ostati samo kao prelazno i prolazno, "MESEČEVA SVADBA" će ostati kao trajno svedočanstvo, ne samo o jednom besmislenom ratu u kolevci Evrope, nego i po atributu božanstva, koje je Lukić godinama tražio, a taj atribut je nezavisnost. Ova knjiga izlazi iz magle koja traje već decenijama, iz mraka, magle i zaglušja, patnje i nesreće.
Ona navire iz središta Bića, iz patnje, sveobuhvatne svesti, iz tišine i Strave i, sledstveno tome, ona nužno prevazilazi uobiačjeni prosek. Ova knjiga, pored toga što je prvorazredno svedočanstvo, očarava izvesnom nadsvešću i iskopanim mnogim arterijskim bunarima u Biću današnjeg čoveka, otvarajući izvore koji su zatrpani. Ona dodiruje ono dno u čoveku u kojem se ukrštaju zaglušja, bespuća i raskrsnice, u kojem je strašna uznemirenost koju je pisac pokušao da uobliči i izvuče u izraz, što mu je pošlo za rukom...
... To je ČAS ANATOMIJE APSURDA I TRAGIZMA NA KRAJU EPOHE HOKUS - POKUSA.
To je više nego zanimljiva i nezainteresovana impresija jednog besmisla planetarnih razmera, uspešno data kroz ekspresiju...Umetnost, košmar i san su jedine nezainteresovane ljudske akcije; košmar i san više nego umetnost. Pišući svoj novi roman, o jednoj nemogućoj, fantastičnoj i košmarnoj stvari kao što je mesečeva svadba, o apsurdu jednog besmislenog rata i njegovim direktnim i indirektnim žrtvama i posledicama i ishodima, Lukić je nalik na sanjača, na nekog ko nije daleko od ostvarivanja jednog sna. Po tome se njegov roman razlikuje od drugih romana napisanih o ratu, i u njegovoj zemlji i u svetu, i to je suština one male razlike zbog čega ovog pisca vredi uvažavati i preštampavati...
To je više nego zanimljiva i nezainteresovana impresija jednog besmisla planetarnih razmera, uspešno data kroz ekspresiju...Umetnost, košmar i san su jedine nezainteresovane ljudske akcije; košmar i san više nego umetnost. Pišući svoj novi roman, o jednoj nemogućoj, fantastičnoj i košmarnoj stvari kao što je mesečeva svadba, o apsurdu jednog besmislenog rata i njegovim direktnim i indirektnim žrtvama i posledicama i ishodima, Lukić je nalik na sanjača, na nekog ko nije daleko od ostvarivanja jednog sna. Po tome se njegov roman razlikuje od drugih romana napisanih o ratu, i u njegovoj zemlji i u svetu, i to je suština one male razlike zbog čega ovog pisca vredi uvažavati i preštampavati...
A. Lukić
Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm.
Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm.
str. 168, 171
Нема коментара:
Постави коментар