...Život i sudbina pred ovog pesnika su postavili visoke i skoro nepremostive barijere : malo je onih koji bi ih savladali. Lukić je podjednako dobar i ubedljiv - čini mi se, ubedljiviji od ma koga drugog pesnika na srpskom jeziku - , bez obzira da li je njegova misao uzela oblik vezanog stiha, slobodnog, prozodije, čak i škrtih komentara. Lukić je dobio temeljno književno obrazovanje, ali on nije doktus poeta, niti sentimentalni lirčiar, on je više od toga : pesnik sveznačenja i poželjne savladane sinteze.
Reći za Miroslava Lukića da je, u Srba, jedna od najdubljih pesničkih individualnosti, samo je pola istine : Lukić je u svojim najdubljim i najboljim trenucima uspeo da apsorbuje najvitalnije tokove srpske književne tradicije, ali i one evropske i svetske. To je pesnik koji je uspeo da stvori svoju tradiciju, i po tome se on razlikuje, od mnogih standardnih pesničkih sudbina.
VRATA ZVIŽDA, kao i Lukićeva obimna knjiga RAJSKA SVEĆA, pored svih ostalih stvari, poka
zuju i dokazuju, da se ovaj pesnik, za proteklih tridesetak godina, nije zadržao samo na svom iskonskom daru.Da je otišao dalje, dalje od pesnika njegove generacije, dalje od etiketiranih obnovitelja posleratnog modernizma ... ; dalje i od pesnika koji su nastupili osamdesetih i devedesetih.
Lukić je decenijama strpljivo i povučeno radio na svom daru i ars poetici, i to je vidljivo iz pesme u pesmu, kako u onima napisanim 1970, 1971, tako i u onim 1993. ili krajem 1998. i početkom 1999. godine...
Pesme, jedne druge rasvetljuju, odražavaju, kao u kakvim čudesnim ogledalima, ako ih čitalac pažljivo pročita. Lukić je sebi najbolji kritičar i tumač. Njegove su pesme jednostavne naizgled i lepe, kao odraz jablanova i jova ili jorgovana rascvetanih u mirnom ogledalu reke.
Obe knjige, knjiga pesama VRATA ZVIŽDA, i knjiga RELIGIJA POEZIJE - manje knjiga eseja o srpskim pesnicima a više knjiga eseja o tzv. Trećoj religioznoj eposi stvaralaštva, svedoče o jednom izvanrednom stvaralačkom razvojuć... U VRATIMA ZVIŽDA je objavljeno dosta pesama iz vremena kada je Lukić počinjao kao pesnik, pre više od četvrt veka: te pesme pružaju svedočanstvo prvoga reda i izvanrednu građu za razjašnjenje književnog slučaja Miroslava Lukića.
U stvari... nikada nije postojao književni slučaj ovog pisca ...Postojalo je nešto drugo : poprište korisne književnosti i njenih žreca, sumnjivih književnih autoriteta, urednika i inih, koji su se najviše potrudili da urade dosta toga na svojoj ličnoj promociji, reklami i gušenju onih koji dolaze, iz pravaca iz kojih su najmanje očekivani!...
Reći za Miroslava Lukića da je, u Srba, jedna od najdubljih pesničkih individualnosti, samo je pola istine : Lukić je u svojim najdubljim i najboljim trenucima uspeo da apsorbuje najvitalnije tokove srpske književne tradicije, ali i one evropske i svetske. To je pesnik koji je uspeo da stvori svoju tradiciju, i po tome se on razlikuje, od mnogih standardnih pesničkih sudbina.
VRATA ZVIŽDA, kao i Lukićeva obimna knjiga RAJSKA SVEĆA, pored svih ostalih stvari, poka
zuju i dokazuju, da se ovaj pesnik, za proteklih tridesetak godina, nije zadržao samo na svom iskonskom daru.Da je otišao dalje, dalje od pesnika njegove generacije, dalje od etiketiranih obnovitelja posleratnog modernizma ... ; dalje i od pesnika koji su nastupili osamdesetih i devedesetih.Lukić je decenijama strpljivo i povučeno radio na svom daru i ars poetici, i to je vidljivo iz pesme u pesmu, kako u onima napisanim 1970, 1971, tako i u onim 1993. ili krajem 1998. i početkom 1999. godine...
Pesme, jedne druge rasvetljuju, odražavaju, kao u kakvim čudesnim ogledalima, ako ih čitalac pažljivo pročita. Lukić je sebi najbolji kritičar i tumač. Njegove su pesme jednostavne naizgled i lepe, kao odraz jablanova i jova ili jorgovana rascvetanih u mirnom ogledalu reke.
Obe knjige, knjiga pesama VRATA ZVIŽDA, i knjiga RELIGIJA POEZIJE - manje knjiga eseja o srpskim pesnicima a više knjiga eseja o tzv. Trećoj religioznoj eposi stvaralaštva, svedoče o jednom izvanrednom stvaralačkom razvojuć... U VRATIMA ZVIŽDA je objavljeno dosta pesama iz vremena kada je Lukić počinjao kao pesnik, pre više od četvrt veka: te pesme pružaju svedočanstvo prvoga reda i izvanrednu građu za razjašnjenje književnog slučaja Miroslava Lukića.
U stvari... nikada nije postojao književni slučaj ovog pisca ...Postojalo je nešto drugo : poprište korisne književnosti i njenih žreca, sumnjivih književnih autoriteta, urednika i inih, koji su se najviše potrudili da urade dosta toga na svojoj ličnoj promociji, reklami i gušenju onih koji dolaze, iz pravaca iz kojih su najmanje očekivani!...
S. Ig. Mitrović
Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm. str. 59 -60
Нема коментара:
Постави коментар